Prvo školsko zvono na jugu Mađarske

Sudbina Osnovne škole u Čanadu najzad je rešena. Obrazovna ustanova, gde srpski jezik predaje nastavnik Franjo Kolar, dospela je pod okrilje reformatske crkve i od 1. septembra funkcioniše kao crkvena škola. Njom upravlja Reformatska crkvena opština iz Makove na čelu sa sveštenikom Zoltanom Kondratom. On je naglasio da će se nastava rumunskog i srpskog jezika i ubuduće nastaviti i tu se ništa ne menja. Na sve učenike, pa i one koji uče srpski jezik, odnose se crkvena pravila prema kojima deset puta godišnje moraju prisustvovati bogosluženju u mesnoj reformatskoj crkvi.

Prvi put učenici su prisustvovali bogosluženju na otvaranju nove školske godine. U ovoj osnovnoj školi 32 učenika uče srpski jezik, od toga šest đaka-prvaka, čemu se najviše raduje nastavnik Franjo Kolar. On dva puta nedeljno drži časove na srpskom jeziku i u zabavištu. Kako nas je informisao, ima na raspolaganju sva učila, ali bi najveću pomoć imao ukoliko bi se obezbedila srpska vaspitačica. Zabavište ima rumunsku vaspitačicu, a srpske i dalje nema. Gospodin Kolara smatra da bi rešavanje ovog pitanja dalo ogroman impuls nastavi srpskog jezika.

U Desci, učenici mesne Srpske osnovne škole su se krajem maja preselili u privremene školske prostorije, koje se nalaze na Trgu Temfli. Razlog je izgradnja novog srpskog duhovno-kulturnog i obrazovnog centra. Deca predvođena učiteljicom Dušicom Zorić brzo su se snašla i uklopila u novu sredinu gde se nalazi i mlađi naraštaj mađarske osnovne škole. Učiteljica Zorić ukupno ima 11 učenika: šest prvaka, četiri učenika u 2. razredu i jednu učenicu u 3. razredu. Nažalost, novajlije ne govore srpski, tako da će učiteljica morati da počne obrazovni rad na srpskom jeziku od samog početka. U radu će se oslonjati na udžbenike koje treba prilagoditi nivou znanja jezika.

Kod prvaka je situacija jasna. Gospođa Zorić se veoma raduje jednom novom učilu kao što je interaktivna tabla koja će dobro doći u nastavi srpskog jezika. I mada se srpska ćirilica ne može na njoj koristiti, početno rešenje može da bude ruska ćirilica, a kasnije će se već nekako naći odgovarajuće rešenje. U višim razredima srpski jezik predaje nastavnica Beatriks Tot. koja radi sa svega četiri učenika.

Radovi na školskoj zgradi trebalo bi da se okončaju do kraja tekuće kalendarske godine. Kako je planirano učenici i mališani Srpskog zabavišta, njih dvadeset devetoro, predvođeni vaspitačicama Spomenkom Brcan-Đukin i Iboljom Mesaroš, proslavu Savindana trebali bi da prirede u novoj zgradi duhovno-kulturnog i obrazovnog centra Srba u Desci.

U Segedinu, u Osnovnoj školi u Beke ulici tek će se krajem septembra krenuti sa nastavom srpskog jezika. Direktor Žolt Mesaroš sa saradnicima, omogućio je roditeljima i đacima da se do 10. septembra odluče i upišu na nastavu srpskog jezika. Prijavilo se petnaest učenika kojima će srpski jezik predavati nastavnica Beatriks Tot. Ona će raditi i sa srednjoškolcima u Gimnaziji „Jožef Etveš". Interesovanje za srpski jezik je ovde ogromno i čak šezdeset učenika je pokazalo spremnost da uče srpski. Efikasniji rad omogućiće i interaktivna tabla koja se nalazi u jezičkoj laboratoriji, gde polaznike srpskog jezika očekuju sva učila potrebna za nesmetani rad.

I u Segedinskoj srpskoj zabavišnoj grupi sve je živnulo. Na Trgu Hunjadi, srpsku zabavišnu grupu predvodi vaspitačica Natalija Dukić-Stantić, koja svake godine ima sve više mališana. Ove godine ona brine o tridesetoro dece, od kojih je petoro novih. Broj dece bi bio i veći, ali veličina predškolske ustanove ne dozvoljava da se primi više mališana. Rešenje treba tražiti u pokretanju posebnog, samostalnog Srpskog zabavišta. Početni koraci ka tome su već učinjeni, pošto su predstavnici Samouprave Srba u Mađarskoj u dva-tri navrata već razgovarali sa predstavnicima grada Segedina, koji su obećali podršku.

U ovom trenutku je nastala pauza u pregovorima i ne zna se dokle se stiglo sa pokretanjem samostalnog Srpskog zabavišta u gradu na obali Tise. Jedno je, međutim, sigurno: veliko interesovanje za srpsku zabavišnu grupu u Segedinu dokazuje da se na Trgu Hunjadi odvija kvalitetan rad.

U Sirigu, u Osnovnoj školi „Lajoš Košut" prošle godine je uvedena nastava srpskog jezika. Interesovanje za srpski jezik je na samom startu bilo ogromno, a ni ove godine nije smanjeno. Nastavnica Dajana Đukin može biti zadovoljna, jer šezdesetoro učenika uči srpski jezik. Iako nema udžbenike za sve, nastavnica se snalazi i obezbeđuje svakom đaku materijale koji su neophodni za uspešan rad.

Nove interaktivne table koje su stigle u ovu obrazovnu ustanovu od velike su pomoći. Nastavnica Đukin drži nedeljno 20 časova srpskog jezika, a predaje i engleski. Polaznicima nastave na srpskom uskoro će se pružiti prilika da uvežbavaju i srpske narodne igre. Škola je postigla dogovor sa rukovodiocima Kulturno-umetničkog društva „Banat" da deca imaju folklor jednom nedeljno.

Da su Sirižani silovito krenuli u ovu novu školsku godinu potvrđuju i dve nove inicijative. Veoma aktivna direktorka već je zamolila nastavnicu Đukin da dva puta nedeljno drži nastavu na srpskom u mesnom dečjem vrtiću.

Na međunarodnom polju su takođe učinjeni konkretni koraci. Krajem septembra, tačnije 27. i 28. ovog meseca delegacija siriške Osnovne škole „Lajoš Košut" otputovaće u Temerin, gde će sa dvema osnovnim školama, kao i školom iz Siriga, potpisati sporazum o bratimljenju.

U osnovnoj školi u Novom Sentivanu prošle godine je ukinuta nastava srpskog jezika. Ipak, mesna Srpska manjinska samouprava pokrenula je inicijativu da se barem u Dečji vrtić uvede srpski. Zahvaljujući podršci lokalne samouprave sela napori su urodili plodom, pa je za rad sa mališanima na srpskom sada zadužena Ida Francia.

U Batanji je Srpska osnovna škola započela novu školsku godinu sa 75 učenika. U ovu školu je krenulo trinaest đaka-prvaka, dok se u zabavište upisalo 28 mališana. Ova ustanova je od ove školke godine prešla u vlasništvo Samouprave Srba u Mađarskoj, pošto grad Batanja sa većinskim mađarskim življem više nije bio u mogućnosti da je finansira.