Radna migracija u Austriji

Izveštaj o migraciji za 2011. OECD-a pokazao je podatak da je u Austriji udeo migranata koji dolaze u ovu zemlju sa namerom da se zaposle niži od podataka ostalih zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

"Kada se sagleda ukupan broj pridošlica, tada udeo radne migracije 2009. godine u Nemačkoj iznosi devet procenata, u Švajcarskoj dva procenata, a u Austriji jedan procenat", objasnio je Tomas Libig, ekspert za migraciju u Organizaciji za ekonomsku saradnju ii razvoj (OECD).

U izveštaju je ocenjeno da je Austrija u međuvremenu prepoznala problem i uvela model crveno- belo-crvene karte. Libig je ukazao da će još dugo vremena trajati, dok ova mera ne pokaže plodove.

"Nordijske zemlje poput Norveške i Danske su još mnogo ranije otvorile svoje tržište rada. Trajalo je međutim nekoliko godina dok tako nešto nije postalo korisno", dodao je Libig.

Za Austriju to znači, kako je rekao, da u inostranstvu moraju mnogo više da se pomuče kako bi se ljudi kandidovali za tržište rada u Austriji.

"Poslodavci moraju takođe da budu spremni da zaposle nekoga iz inostranstva", istakao je Libig.

Pokazalo se i da Austrija zaostaje i na još jednom polju. Naime, Austrija je i članica OECD-a u kojoj se najmanje stranih studenata odluči za vreme studija da ostane u zemlji. Samo 17 procenata to čini, što je, najmanje u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. U Nemačkoj 26 procenata, a u Kanadi se 33 odsto studenata u toku studija odluči da ostane u zemljama školovanja.

Ukupan broj pridošlica u Austrji u 2009. godini, u poređenju sa 2008. godinom je u blagom padu. Naime, dok je 2008. godine došlo 49.500 pridošlica, u 2009. je taj broj iznosio 45.700.

Polovina imigranata koji žele da dođu u Austriju, dolazi iz zemalja koje nisu u Evropskoj uniji, a druga polovina iz novih i starih članica EU. Kao i ranije, najviše je imigranata dolazi iz Nemačke, dok je 2009. godine ovaj udeo, uzimajući u obzir period od 2001. godine, umanjen po prvi put.

Druge zemlje porekla migranata su Rumunija, Srbija, Crna Gora i Mađarska i beleže se blagi porasti.

Kako se ističe, između 2008. i 2009. godine stopa zaposlenja žena migrantskog porekla se poboljšala za 2,5 procenta, što je jedan od najboljih rezultata u zemljama OECD-a.

Poslednjih 20 godina se uvećao i broj preduzeća, koje su osnovali migranti u Austriji.