Srbi regiona bez presudnog uticaja na maticu

Istoričar Čedomir Antić je rekao da Srbi van Srbije, u prethodnih 20 godina nikada nisu imali ključnu ulogu u politici matice, a da danas njihov stav manje utiče na politiku Beograda, nego što je to, na primer, uticaj Albanaca iz okruženja na formiranje albanske politike ili Mađara iz okruženja na mađarsku poltiku.

"Tačno je da je Srbija, zvanično zbog prava Srba u Krajini i Republici Srpskoj vodila određenu politiku tokom 90-ih godina. Međutim, način na koji su Miloševićev režim i srpske vlade 'odustajale od Srba' pokazuje da je to, u stvari, bila više neka vrsta izgovora", smatra Antić.

Kako je dodao, tačno je i da je Srbija štitila Srpsku Krajinu i da je garant Dejtona, ali je Srbija, odnosno srpska vlast, imala problem, jer većina građana i politička elita nisu bili spremni da se suoče sa posledicama raspada zajedničke države.

U periodu posle 2000. godine, naglasio je Antić, dodatno je smanjen uticaj Srba van Srbije, koji nije bio dominantan i "mejnstrim", već posredan. Najbolji primer za to je, kako smatra, činjenica da pitanje politike prema Srbima u regionu nije jedan od četiri stuba politike Srbije.

"Ako govorimo da je srpski nacionalizam kriv za ono što se desilo 90-ih godina, ako već govorimo da je to pitanje otvoreno i danas statusom Srba u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i donekle u Hrvatskoj, onda bi bilo logično da to bude jedan od ključnih ciljeva Srbije, ali to nije slučaj", naveo je Antić.

Prema Antićevom mišljenju, o tome svedoči i podatak da Srbija na Srbe van zemlje ulaže 20 puta manje nego Hrvatska u Hrvate u BiH.

"Srbija trenutno u dva miliona Srba izvan Srbije, i još 1,5 Srba u dijaspori ulaže 20 puta manje nego Hrvatska u Hrvate u BiH kojih ima pet puta manje. Znači, to je stotinu puta manje po stanovniku", objašnjava Antić.

Govoreći o istupu predsednika Srpske koji se jasno usprotivio ulasku lidera LDP Čedomira Jovanovića u Vladu Srbije zbog njegove tvrdnje da je RS genocidna tvorevina, Antić je ocenio da je to što je Dodik uradio legitimno.

Danas čujemo glasove koji zameraju Dodiku što se opredeljuje, naveo je Antić i naglasio da se, s druge strane, predsedniku Hrvatske Ivi Josipoviću ne zamera što je izneo svoj stav kada je rekao da neće doći na inaugiraciju Nikolića, iako se novi predsednik Srbije ogradio od svoje ranije politike.

Antić je upitao "zašto onda i Dodik ne bi rekao da ne želi da sarađuje sa strankom koja ima politiku koja je duboko protivna želji skoro celokupnog građanstva Srbije".

Prema njegovim rečima, međutim, "manje je legitimno" što je Dodik išao po mitinzima raznih stranaka, kao što su DS, a ranije i DS S i G17 plus.

"On je to mogao kao predsednik vlade, a sada je predsednik Srpske. Iako ona nije nezavisna on, ipak, ne može da nastupa samo kao predsednik Saveza socijaldemokrata RS", naveo je Antić.

Istoričar Predrag Marković smatra da je od lidera Srba u regionu Dodik jedini koji je uticajan.

"Ovi drugi nemaju ni približno tu vrstu moći i prestiža. Ne može se govoriti o Srbima u okruženju kao ozbiljnom faktoru, sem Republike Srpske, tj. Dodika", kaže za Tanjug Marković.
On je takođe postavio pitanje zašto bi stav predsednika RS bio manje važan od stava stranih ambasadora.

"Ako idu u ambasade da pitaju za savet, po čemu bi predsednik jedne bratske države bio manje važan od ambasadora neke velike sile", naveo je Marković i dodao da između Srbije i RS postoji uzajamna saradnja koja treba da se nastavi.

"Ljudi imaju pravo da izraze svoje mišljenje. Do sada su se izjašnjavali o našoj državi i Ivo Josipović i Bakir Izetbegović, pa to nije izazvalo toliku galamu. Zar Josipović i Izetegović imaju veće pravo da se izjasne o srpskim političarima od Dodika", zapitao je Marković.

Međutim, istoričar Nikola Samardžić u kratkoj izjavi Tanjugu ocenjuje da je Dodikov istup, prilikom posete lidera socijalista Ivice Dačića Banjaluci, "mešanje u unutrašnje stvari Srbije".