Dijaspora ostala bez "glasa"

Šef konzularnog odeljenja Ambasade Srbije u Beču saopštio je da je do subote u ponoć, 14. aprila, do kada se moglo prijaviti u jedinstveni birački spisak, pristiglo oko 400 zahteva državljana Srbije za glasanje na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji.

Od toga nešto više od 60 prijava se odnosi na konzulat u Salcburgu, čime nisu ispunjeni uslovi za otvaranje posebnog biračkog mesta u ovom gradu. Ova vest deluje neverovatno ako se uzme u obzir da u Austriji prema raspoloživim statističkim podacima boravi preko 120.000 državljana Srbije sa pravom glasa, od čega skoro tri četvrtine boravi u Beču. Ipak, ova činjenica ne začuđuje ako se uzme u obzir da i ovoga puta nisu izbegnute brojne formalnosti koje je trebalo ispuniti i da upis u jedinstveni birački spisak u inostranstvu nije bio jednostavan.

Procedura za glasanje u inostranstvu je promenjena zbog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa su svi koji su želeli da iskoriste svoje biračko pravo prethodno morali da se registruju, bez obzira da li su ranije glasali na nekom od biračkih mesta u konzulatima. I ovoga puta, zbog izostanka organizovane akcije države, veliki broj ljudi u rasejanju nije bio upoznat sa načinom upisa u jedinstveni spisak birača.

Sporadične vesti na satelitskom programu RTS-a, pozivi Ministarstva za dijasporu mesec dana pre održavanja izbora i slanje imejlova konzularnih predstavništava onim Srbima koji su im poznati, svakako nisu dovoljni. Osim toga, zbog organizovanja glasanja samo u konzulatu u Beču, veliki broj srpskih državljana očigledno nije spreman da putuje više stotina kilometara u jednom danu samo da bi glasalo.

S pravom se postavlja i pitanje da li je moguće glasanje više od 85.000 Srba u Beču na jednom biračkom mestu. Ovakva organizacija izbora, bez sumnje, obeshrabruje u startu i praktično onemogućava ravnopravan tretman i vršenje osnovnog demokratskog prava građana.

Francuski primer

Koliko ozbiljne i uređene države uvažavaju i brinu o svojim građanima i žele da im omoguće ostvarivanje njihovog elementarnog demokratskog prava i uključe ih u političke procese u matici, ma gde živeli, pokazuje primer Francuske i njenih državljana u Austriji.

Za razliku od Srba, kojih u Austriji prema nezvaničnim podacima ima preko 220.000, krajem 2011. godine u francuskom konzulatu u Beču bilo je evidentirano tačno 8.024 francuska državljanina. Na spisku evidentiranih birača konzulata je 5.134 građana.

U Austriji, francuski državljani mogu da glasaju na biračkim mestima u Beču, Salcburgu i Insbruku. Pored toga, postoji mogućnost da birača zastupa ovlašćeno lice, a na parlamentarnim izborima može se glasati i putem pošte ili elektronskim putem (internet).

Francuska zajednica je vrlo dobro umrežena i u Austriji, pored nezaobilaznog francuskog kulturnog centra, koji organizuje veliki broj kulturnih manifestacija i kurseve francuskog jezika na svim nivoima, postoji i 30 francuskih društava i udruženja. Među njima su društva Francuza u inostranstvu, koja deluju u čitavom svetu: „Union des Francais de l'Etranger" (UFE), kao i „Association Démocratique des Francais à l'Etranger" (ADFE), koja upućuju svoje predstavnike u Skupštinu francuske dijaspore sa sedištem u Parizu, koja je u nadležnosti francuskog Ministarstva spoljnih poslova.

Srpska skupština dijaspore nefunkcionalna tvorevina

Srbija, od leta 2010, takođe ima svoju Skupštinu dijaspore i Srba u regionu. Konstituisana uz mnogo pompe i uz prisustvo predstavnika najviših državnih organa, koji su se zaklinjali u njen veliki značaj za maticu i obećavali brigu o njoj, ona nažalost za dve godine postojanja, i pored nastojanja jednog dobrog dela njenih delegata, kao institucija nije uspela da pruži bilo kakav doprinos u promeni odnosa matice prema dijaspori niti da značajnije utiče na poboljšanje položaja njenih pripadnika.

Štaviše, čini se da je njena uloga u poslednje vreme potpuno marginalizovana. O realizaciji ciljeva iz Strategije, očuvanja i jačanja odnosa Srbije i dijaspore ili najavljenom Akcionom planu za jačanje odnosa sa dijasporom sve se manje govori. Na brojne inicijative, predloge i pitanja delegata niko i ne odgovara.

Stoga se s pravom postavlja pitanje njenog daljeg postojanja i uzaludnog trošenja vremena delegata koji svakog leta o svom trošku dolaze sa svih strana sveta da bi slušali dobro poznate govore o njenom potencijalu i značaju za maticu.

Političari ne treba da se plaše dijaspore

Srbija nije Francuska, ali država Srbija, čiji političari većinom zagovaraju evropski put Srbije i poštovanje visokih demokratskih standarda, treba konačno da počne da se ponaša kao odgovorna i pravna država.

Većina srpskih državljana živi u zapadnim zemljama koje raspolažu kvalitetnim i pouzdanim statističkim podacima, pa je uz saradnju statističkih zavoda ovih zemalja vrlo lako utvrditi njihov broj, što je polazna osnova za utvrđivanje biračkog tela i svaku dalju evidenciju birača.

Uz korišćenje modernih sredstava komunikacije (posebno interneta) i iskustava drugih zemalja (Nemačka, Francuska) evidentiranje i registracija birača značajno bi smanjili troškove popisa, ubrzali obradu prikupljenih podataka i dali tačniji odgovor na pitanje koliko ima Srba i srpskih državljana ne samo u rasejanju nego i u matici.

Političari u Srbiji nemaju razloga da se plaše svoje dijaspore, jer se u prošlosti bezbroj puta pokazalo da ona zbog velikog prostora na kome živi, otežanog samoorganizovanja i okupljanja ne može da nastupi jedinstveno ili kao nova politička opcija koja bi ugrozila njihove pozicije. Osim onih sa nezdravim i megalomanskim političkim ambicijama, većina ljudi u dijaspori je toga svesna.

Stoga, i ovoga puta zbog kampanjskog pristupa i praktično onemogućavanja glasanja jednom dobrom delu svojih građana, ovi izbori i njihovi rezultati opet su problematične legalnosti.

Autor je advokat u Beču i delegat iz Austrije u Skupštini dijaspore i Srba u regionu