Todosijevićeva postavka među pet odabranih

Venecijansko bijenale se otvara 3. juna, a ime pobednika će biti saopšteno javnosti jedan dan pre otvaranja. Centralna tema ovogodišenje smotre savremene umentnosti nosi naziv "Iluminacije". Na 54. bijenalu učestvuje 88 zemalja, a biće otvoreno do 27. novembra.

U uži izbor za nagradu, pored srpskog, ušli su i paviljoni Hrvatske, Češke, Estonije i Turske. Unikreditova venecijanska nagrada iznosi 150 hiljada evra. Nagrađeno delo postaje deo Unikreditove kolekcije, međutim delo se predaje na brigu zemlji porekla umetnika, odnosno tamošnjem Muzeju savremene umetnosti.

Projekat "Svetlost i tama simbola" Raše Todosijevića ima tri dela: "Dnevnik" koji čine 120 manjih dela, instalacije među kojima je i serija radova pod zajedničkim nazivom "Bog voli Srbe", dok treći deo čine fotografije značajnih radova ovog umetnika.

Povodom lošeg stanja paviljona Srbije u Veneciji, o kojem treba da brine država Srbija, Raša Todosijević je rekao da su najveći deo pripremnog vremena potrošili na građevinske radove.

"Malter opada i sa fasade zgrade, nije mi jasno zašto Ministarstvo kulture dozvoljava toliku bruku, mnogo značajnih umetnika u svetskim okvirima potiče iz Srbije, naročito u oblasti savremene umetnosti. Zato je nedopustivo da dragoceno vreme trošimo na građevinske radove unutar Paviljona".

Živko Grozdanić Gera, komesar srpske izložbe u Veneciji, nada se da će Srbija uložiti potreban novac u rekonstrukciiju Paviljona, jer naša savremena umetnost zaslužuje pristojnu prezentaciju.

"Uprkos svemu, nadam se da će rad Todosijevića biti nagrađen, a potom i izložen u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Čitav umetnički svet ceni ideje Todosijevića i njegov artistički autoritet i lako može da se dogodi da njegov rad bude nagrađen u Veneciji", izjavio je  Grozdanić.

Dragoljub Raša Todosijević rođen je 1945. u Beogradu. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u rodnom gradu 1969. Pripada grupi umetnika koji su još krajem 60-ih i početkom 70-ih učinili radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma i uključili se u nove tokove na svetskoj umetničkoj sceni.