Oskudno prisustvo Srbije

Salon knjige u Parizu ove godine je održan 31. put, na 40.000 kvadratnih metara izložbenog prostora, sa preko 500 štandova, na kojima se predstavilo oko 1200 izdavača. Za četiri dana trajanja (od 18. do 21. marta) predstavljeno je oko 5000 novih naslova!

Srbija je redovno prisutna na Salonu knjige u Parizu. Ove godine, u senci opsežnih priprema i predstavljanja naše zemnje na sajmu knjiga u Lajpcigu, gde je bila počasni gost, Srbija se pojavila stidljivo kroz prisustvo Službenog glasnika na švajcarskom štandu, u kolekciji L'Age de Homme, izdavača Vladimira Dimitrijevića.

Vladimir Dimitrijević, jedan od najuglednijih srpskih izdavača u inostranstvu, u intervjuu za emisiju Bez vize, Medijske mreže srpske dijaspore, kaže da se kultura mora negovati pažljivo, a da prisustvo na ovakvim svetskim događajima mora biti stalno.

"Toliko nema strukture, te knjige su usamljeni jahači. Naravno ima genija ovde, mi stalno mislimo ne neke vrhove, kultura nisu vrhovi, kultura je jedna struktura gde na kraju izađu vrhovi", kaže Dimitrijević.

Vojin Dimitrijević smatra da, ako posmatramo srpsku književnost i savremenu literaturu, posedujemo dovoljno da se u Parizu na Salonu napravi jedan štand koji bi, iz godine u godinu, pokazivao ono što mi predstavljamo u svetskoj literaturi.

Ne samo Andrić, Crnjanski, već i mislioci, filozofi... Prezentacija treba da bude konkretna, realna i uspešna. Potrebne su informacije, a treba pronaći i kritičare koji bi pisali o našoj literaturi.

Dimitrijević smatra da je Srbija „jedna centralna ličnost Evrope", da poseduje „crvenu evropsku nit" i da to treba iskoristiti.

"Činjenica da u Parizu ove godine nismo adekvatno predstavljeni nema nikakve veze sa tim da je Srbija ove godine bila u fokusu u Lajpcigu. Razlog za propust leži u lenjosti", ističe Dimitrijević.

Pariski sajam je ove godine paralelno predstavio nekoliko novih tendencija. Umesto jedne države počasnog gosta, a 2011. to je bio Meksiko. Poseban status su imale i nordijske zemlje sa preko 40 vrhunskih pisaca.

Pored toga, predstavljeno je i zvanje počasnog grada - ove godine to je bio Buenos Ajres. Poseban status je imala književnost francuskih departmana sa dalekih mora, a jedna od središnjih tema novih tendencija bila je i pozicija medijskih kuća u izdavaštvu. Kanal Arte je, slaveći 20 godina postojanja, na Salonu u Parizu predstavio i svoju izdavačku delatnost.