Sve što raste htelo bi da raste

Veseli duh Srbije i srpskog naroda preplavio je salu ispunjenu decom i njihovim roditeljima, koji su bili i podrška, ali i veoma zadovoljna publika.

Prisutnima se najpre obratila koordinatorka Srpske dopunske škole, Tatjana Popović. Tom prilikom se zahvalila svima u sali i još jednom istakla i ukazala na značaj saradnje koja postoji između roditelja i škole. Obrativši se deci, sa čuvenim "Poštovana deco", pohvalila je njihovo zalaganje i trud i zahvalila učenicima koji su bili spremni da ovaj dan posvete velikom "lafu". Koordinatorka se osvrnula i na odličnu saradnju između Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu i Srpske dopunske škole u pokrajini Baden-Virtemberg, koja je u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Učenici su imali priliku da prisutnima predstave i prenesu stvaralaštvo koje nam je podario Duško Radović. Pesme, stihovi uz koje su odrastali upravo i njihovi roditelji, vratile su prisutne u detinjstvo, podsetili na korene, vrednosti na kojima su oni stasavali. Imali smo mogućnost da uživamo u zvucima najlepših dečjih pesama Duška Radovića - "Zdravica", "Najlepša mama na svetu", koje je izvodio hor, a nizale su se i recitacije "Osvajenje sreće", "Strašan lav", "Da li mi verujete", "Plavi zec"...Nekada su nas aforizmi Duška Radovića pozdravljali sa radija, a danas su aforizmi koje su izvodila deca doprinela dobrom i veselom raspoloženju. Da Duško Radović nije pisao samo pesme, već i dramske tekstove, podsetili su nas đaci, koji su dramski tekst "Tužibaba" izveli kao pravi profesionalci.

Za pripremu učenika zaslužne su bile učiteljice: Slavica Simić, Marijana Todorović, Valentina Damjanović, Jovana Knežević i Tatjana Popović. Pored izvođenja pesama učenici iz Štutgarta i okoline, zajedno sa svojim drugarima iz ostalog dela pokrajine Baden-Virtemberg napravili su mnošto obeleživača za knjige sa elementima na temu Duško Radović i iste su nakon priredbe poklanjali svim prisutnima.

Koliko znače ovakvi događaji i kakav ponos izazivaju, pokazuju i utisci nekih od roditelja. Mirjana Gajić, mama Todora Gajića iz Kornvesthajma, podelila je svoje utiske sa nama:

"Danas smo bili na priredbi povodom obeležavanja sto godina od rođenja Duška Radovića. Bilo nam je prelepo i predivno, kao i svaki put. Obožavamo ovakve priredbe zato što vidimo šta su naša deca naučila, kako pričaju srpski, kako recituju, iako su ovde uglavnom svi rođeni i žive u dijaspori. Nije mala stvar tako nešto naučiti i znati. Mnogo sam ponosna i danas sam morala da zadržim suzice kada su pevali pesmu o mami. I dalje ću svoje dete, kad god budemo bili u mogićnosti, dovoditi na ovakve priredbe, jer su predivni utisci, predivan doživljaj i tako mi i dete to doživljava. Todor obožava svaku ovakvu priredbu, rado ide u srpsku školu i ponosan je na to što je srpsko dete i što priča srpski jezik."

Priredba je završena stihovima "Šta je na kraju", a na kraju naše priredbe usledio je gromoglasan aplauz kojim su učenici zasluženo nagrađeni. Ni ovoga puta nije izostala slatka nagrada u vidu poslastica i sokića, kojima je Generalni konzulat u Štutgartu počastio sve đake. Kako kod Duška Radovića, tako i kod nas, kraj jedne priredbe uvek najavljuje neku novu , pa ćemo, nadamo se, uskoro opet uživatu u nadahnutom izvođenju pesama, stihova naše dece iz Baden-Virtemberga.