Adligatu poklonjena vredna arhivska građa istaknutog diplomate

Ćerke Staneta Pavliča sestre Breda i Tanja Pavlič poklonile su Muzeju knjige i putovanja i Domu legata Udruženja Adligat celokupnu arhivu njihovog oca koja uključuje više stotina izvanredno retkih, značajnih i uglavnom nepoznatih fotografija i nešto ličnih predmeta donetih iz Indonezije.

Naročito se ističe propusnica za neograničeni ulaz jugoslovenskog ambasadora u predsedničke palate, Titova fotografija koju je potpisao na proslavi Nove godine u Džakarti sa Sukarnom 1958, kada su dvojica predsednika dogovarali uspostavljanje Pokreta nesvrstanih zemalja.

Poseban foto-album sa više od dve stotine fotografija snimljenih tokom Titove posete Indoneziji, napravljen posebno za ambasadora, takođe predstavlja veliku vrednost.

„Predsednik Sukarno je toliko uvažavao i voleo ambasadora Pavliča, da je čak posećivao njegovu ekselenciju u rezidenciji, a tokom putovanja po udaljenim mestima indonežanskog arhipelaga često je pozivao Pavliča da ga prati i da zajedno oduševljenim masama drže govore. Pred hiljadama okupljenih ljudi na velikoj govornici stoje Sukarno i Stanič pod verandom od palmi... Na jednoj slici Tito i Jovanka jedu banane sa Sukarnom. To su kultne fotografije naše istorije koje trebaju da postanu neizostavni deo našeg kolektivnog sećanja. Dirljive su i fotografije sa priredbi u kojima je za jugoslovenskog ambasadora i druge goste igrala lično Megavati, Sukarnova ćerka koja će kasnije postati prva ženska predsednica najveće muslimanske zemlje na svetu, imaju veliki istorijski značaj", kaže Viktor Lazić, počasni predsednik Udruženja Adligat.

„Kada je bila na funkciji predsednice Indonezija, moja sestra i ja smo Megavati uradile kopije fotografije iz našeg zajedničkog detinjstva, pošto smo se mi viđale i družile kao deca... Srele smo se u Ljubljani, a kada se podsetila tih godina, ona se rasplakala...", svedoči donatorka Tanja Pavlič.

„Drago mi je da će nepoznate fotografije Tita i raznih drugih delegacija u poseti Indoneziji, i njihovih uzvratnih poseta, a naročito fotografije Staneta Pavliča sa Sukarnom u posetama različitim narodima zemlje koja ima čak 1300 naroda i narodnosti, na nov i neuobičajen način svedočiti o velikom prijateljstvu ne samo dvojice značajnih ljudi, već dve države. To prijateljstvo Srbija baštini i nastavlja i danas, između ostalog i Zbirkom Indonezije u Adligatovom Muzeju knjige i putovanja, najznačajnijom i najboljom takvom zbirkom knjiga i artifakata u jugoistočnoj Evropi, što jeste bio jedan od razloga zašto sam se angažovala da zbirka koja je bila u Sloveniji, ipak završi u Beogradu", rekla je novinarka i glumica Stevanka Češljarov, članica osnivač Adligata na čiju inicijativu je uspostavljen Legat ambasadora Staneta Pavliča.

Na svečanom otvaranju legata govorio je Nj.E. ambasador Indonezije Muhamed Čandra, diplomata i načelnik Adligatovog Odeljenja za međunarodnu saradnju Aneta Đermanović i donatorka legata i ćerka Staneta Pavliča Breda Pavlič.

Autori izložbe su Hristina Nikolić Murti i Viktor Lazić. Arhivsku i knjižnu građu iz legata ambasadora Staneta Pavliča digitalizovala je Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković" na inicijativu savetnika direktora ove institucije dr Adama Sofronijevića.

Stane Pavlič je bio doktor prava, učesnik NOB-a, prvi predstavnik Jugoslavije u Zapadnoj Nemačkoj (Bonu) gde je vodio pregovore sa Saveznicima za pomoć Jugoslaviji i koordinisao primanje pomoći Ujedinjenih nacija (poznati UNVRA program), na poziv tadašnjeg ministra inostranih poslova Koče Popovića postaje profesionalni diplomata. Vodi uspešne trgovačke pregovore sa vladama Italija, Grčke, Turske, Egipta, Etiopije i Sudana, da bi 1957. godine bio imenovan za prvog ambasadora Jugoslavije u Indoneziji. On je uspostavio diplomatske odnose, kupio zgradu jugoslovenske ambasade u kojoj se i danas, u elitnom delu Džakarte, nalazi ambasada Republike Srbije. Ali učinio je i mnogo više od toga: postao je lični prijatelj prvog predsednika Indonezije Sukarna, koji se danas slavi kao otac nacije. Učestvovao je direktno i svakodnevno u stvaranju Pokreta nesvrstanih zemalja, a bio je među prvima koji je na ovim prostorima radio na približavanju Jugoslavije novonastaloj Evropskoj ekonomskoj zajednici još šezdesetih godina prošlog veka. Karijeru je završio kao sudija Ustavnog suda SFRJ i Slovenije, i kao profesor prava u Ljubljani. Primio je niz jugoslovenskih odlikovanja, kao i najviša odlikovanja Republike Indonezije, Kraljevine Belgije, Velike kneževine Luksemburga i Republike Italije.