Manastir Grabovac - biser Eparhije budimske

Grabovački manastir svetih arhangela Mihaila i Gavrila osnovali su srpski kaluđeri iz manastira Dragovića u Dalmaciji koji se nalazi pored Perućkog jezera na samo 20 km od Knina. U vreme turske opsade 1585. godine, kaluđeri manastira Dragovića prebegli su u ove krajeve današnje Mađarske i osnovali manastir Grabovac.

Veoma burna prošlost je ispisala njegovu bogatu istoriju. U borovoj šumi, na proplancima županije Tolna, jedan od dva srpska manastira u Mađarskoj, pamti i dobre i loše dane. Sve su to su na platnu zabeležile autorke filma, čiji su sagovornici bili episkop budimski Lukijan, Kosta Vuković, istoričar umetnosti i upravnik Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji, duhovnik manastira Grabovca jeromonah Mitrofan, a u filmu je govorila i dr Ksenija Golub, istoričarka umetnosti.

„Činilo nam se da je jako važno da bogato kulturno-istorijsko blago srpskog naroda u Mađarskoj zabeležimo i prezentujemo na jedan savremeniji način, kroz ovu našu priču o blagu Eparhije budimske. Naša vizija je bila da sve saberemo, sakupimo i obradimo u 35 minuta u vidu dokumentarnog filma prilagođenog potrebama današnjeg gledaoca. Gledajući život naših predaka i vrednujući ono što su oni učinili za nas, ovo je samo jedan naš mali doprinos njima, ali i svima vama sa težnjom da sačuvamo naše kulturno-istorijsko blago, našu veru i identitet uz poštovanje zemlje u kojoj živimo", poručile su autorke filma Diana Đurić i dr Ksenija Golub.

Promociji su prisustvovali mnogi ugledni gosti, episkop budimski Lukijan sa čijim se blagoslovom realizuje ovaj projekat, sveštenstvo i monaštvo Eparhije budimske, Biljana Gutić Bjelica, ambasadorka BiH u Budimpešti, Ivana Kunc, prvi savetnik Ambasade Srbije u Budimpešti, Ištvan Šimičko predsednik poslaničke grupe KDNP (Hrišćansko-demokratska narodna partija), srpki predstavnik u Parlamentu Mađarske, narodni poslanici, Vera Pejić Sutor, predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj i njeni zamenici kao i rukovodioci srpskih institucija u Mađarskoj.

„Sa velikim nestrpljenjem sam iščekivao ovaj film i mogu slobodno da kažem da je premašio sva moja očekivanja. U toku tih 35 minuta neprestano drži pažnju, a priča lepo teče od prvog do poslednjeg minuta. Ovaj film je urađen na vioko profesionalnom nivou i mislim da bi trebao da se emituje na državnim televizijama kako bi što više ljudi videli kakvim bogatim kulturno-istorijskim blagom raspolažemo. Jako je dobro što je film dvojezičan pa na taj način nismo ograničeni samo na srpsku publiku, nego i mađari mogu bolje da nas upoznaju. Ja samo mogu da čestitam autorima i da poželim da posle ovog filma nastane još mnogo ovakih filmova, a donatori neka razmisle da li bi bilo vredno pomoći ovakve projekte", rekao je Ljubomir Aleksov, srpski predstavnik u Parlmentu Mađarske.

Realizaciju filma pomoglo je i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Film obiluje mnoštvom interesantih informacija, a neki od eksponata koji su zatvoreni za javnost i čuvaju se u Arhivu i Muzeju eparhije budimske, bilo je moguće videti na ovom filmu.

Jedan takav važan eksponat je Grabovački letopis koji su od samog osnivanja vodili kaluđeri. Postojala su dva ovakva prepisa iz 18. veka, a preostali jedini primerak čuva biblioteka Eparije budimske u Sentandreji.

Zbog velikog interesovanja projekcija filma će se održati u Segedinu, a nakon toga očekuje se i njegova premijera u Srbiji.

Iste večeri u Galeriji Krug otvorena je izložba "Ikona". Izloženi su radovi sa ovogodišnje ikonopisačke radionice u Budimpešti, a izložbu su otvorili akademski umetnici Vesna Stanisavljević i Milan Đurić. Postavka je za posetioce otvorena naredne dve nedelje.