Milica Janković: Nadam se da sam publici prenela pravu emociju

Tekst izvodi u originalu, bez dramatizacije, koja ovakvoj temi nije ni potrebna. Njoj nije nedostajalo odvažnosti, da se prihvati teme koja je bila aktuelna pre 80 godina, a koja i danas potresa širu javnost tragičnim sudbinama supruga i majki, koje sa svojim partnerima nisu našle porodičnu sreću. Teatarskom obradom ove negativne društvene pojave, kroz tekst Iva Andrića, Milica nastoji da podstakne različite kategorije društva, da se posvete njenom iskorenjivanju. I publiku u Berlinu je navela, da se zamisli nad problemom koji je duboko ukorenjen, i koji nečujno i nesmetano egzistira „tamo negde", dok nekome ne postane lični problem.

Protagonistkinja predstave, Milica Janković, još uvek upija prve utiske publike o ovoj predstavi, a sada je bogatija i za jedno iskustvo u dijaspori.

"Zadnjih dana sam uglavnom išla sa snimanja na snimanje, i jedva sam ugrabila vreme da dođem i u Berlin. Tako mi ovo gostovanje dođe više kao predah. Prvi put izvodim ovu predstavu u inostranstvu, i baš mi je drago što je to ponovo Berlin. Sa ljudima iz organizacije imam odličnu komunikaciju i saradnju, i nadam se da sam uspela da prenesem publici emociju koju sam želela. Nisam još čula komentare, ali nadam se da će dominirati oni pozitivni. Predstava govori psihičkom zlostavljanju žena, koje je i danas jedna izazovna tema, pre svega zato što ga je jako teško i prepoznati.

Koristila sam priliku kada god sam mogla da pročitam ispovesti zena koje su prošle kroz nešto slično. Ne samo da sam čitala, nego sam imala prilike i da čujem da se tako nešto dešava i u mom okruženju. Možda su danas društvene okolnosti drugačije, nego u vreme nastanka teksta, ali i dalje postoji jedno nerazumevanje okoline, u situacijama kada neko odluči da izađe iz „mraka" koji ne funkcioniše. Glavni uzrok je u površnom posmatranju jedne takve situacije. To me je i podstaklo da krenem da se bavim ovom pričom, koja kada se otrgne kontroli, može da ostavi katastrofalne posledice. Nekad dolazi nažalost i do smrtnog ishoda, iz jednostavnog razloga što neka osoba ne može ili nema kome da objasni sta joj se sve dešava.

Nakon dosadašnjih izvođenja predstave, više sam očekivala reakciju žena, ali pozitivno me je iznenadilo, što su se upravo muškarci, u većem broju zamislili. Žene su svakako imale jednu oziljnu identifikaciju sa ovim likom, ali su i muškarci podstaknuti na razmišljanje, što mi je drragoceno saznanje da je predstava pomerila neke granice sagledavanja ovog problema, u pozitivnom smeru. Ova tema mi nije strana i mogla sam o tome da čujem i iz najbližeg okruzenja. Njome sam se u zadnje vreme prilično sveobuhvatno bavila. Sada inače trenutno snimam film, koji se zove „Nestali", u Sinema produkciji, gde je angažovano više poznatih glumaca, a režira ga Petar Jakonić. Takođe, radim seriju „Mala supruga", u režiji Rastka Tadića, a koja će se uskoro emitovati na Prvoj televiziji", kaže Milica Janković.

Predsednik Srpskog kluba Berlin, Borivoje Lončarević, dugo je iščekivao mogućnost da se ponovo krene sa pozorišnim predstavama.

"Pre 7,8 godina, organizovali smo posetu stend-ap komičara, kada je gostovao i Dragan Marinković - Maca. Bilo je dosta posećeno, a naše ljude pretežno privlače vedrije teme. Nakon toga, u klubu smo više organizovali svoje zabave, nego što smo nastojali da dovedemo nekog od poznatih glumaca da gostuje. Dolazak i nastup Milice Janković su sponzorisani, a sledeće pozorišno gostovanje planiramo za jesen. U opciji je predstava "Na Drini ćuprija", Tihomira Stanića. A organizovali smo i jednu internacionalnu zabavu sa nekoliko klubova u Berlinu, gde se okupljaju ljudi iz južnoameričkih zemalja. To je bio jedan Balkan-latino parti, sa folklornim ansamblima, igrom i muzikom sa oba kulturna područja, a sve je bilo praćeno i kulinarskim specijalitetima. To je bila dobra prilika da južnoameričkim prijateljima predstavimo srpski folklor i gastronomiju", kaže Lončarević.

Gordana Đakov ovaj, sasvim novi pozorišni komad, gleda već drugi put i navodi:

"Predstavu sam već gledala u Beogradu, a moguće da je to upravo bila premijera u Madlenijanumu, pošto je to prilično nova predstava. Ova tema je, nažalost, veoma aktuelna, i danas veoma bitna, i velika je šteta što se muškarci nisu u većem broju pojavili. Inače, ja živim već pet godina u Berlinu. Dolazim iz Beograda i radim kao bibliotekar u internacionalnoj školi, a prethodno sam živela 18 godina u Londonu. Ne uspevam da ispratim događaje koji se organizuju za našu dijasporu, povremeno odem u crkvu, a moja dobra prijateljica, Vukica Rosić, uvek me obavesti kada se nešto interesantno dešava."

Sa Gordanom se slaže i njena ćerka, Fedora Đakov, koja studira u Engleskoj, gde je i rođena, i upravo završava prvu godinu.

Tema predstave, zaintrigirala je i Ivana Rosića.

"Glumica Milica Janković obavila je odličan posao, upuštajući se i realizujući ovu zahtevnu pozorišnu temu. Vrlo malo muškaraca razmišlja o ovome, i zato bi bilo dobro da ih što više o tome čuje, a posebno oni koji imaju žensku decu. Tema je praktično vanvremenska, može da se pojavi u bilo kom istorijskom periodu", smatra Ivan, inače otac dve ćerke.

Njegova supruga, Vukica Rosić, koja je organizovala prethodno gostovanje Milice Janković, sa predstavom za decu Bulka i Volf u avanturi kroz Srbiju, navela je:

"Evo, najzad, doživljavamo Milicu Janković ponovo u Berlinu. Ona nam je savršeno prenela emocije koje je svojevremeno uputio Ivo Andrić, a par puta bilo je to gotovo kroz plač. Imam utisak da se svako, makar u jednom delu predstave, zapitao, da li je to moj život, ili se to samo odvija na sceni. Govori se o problemu koji može svakog da pogodi. Milica je uspešna mlada glumica, na dobrom putu da ostvari jednu briljantnu glumačku karijeru. Mi ne propuštamo da pogledamo serije na televiziji u kojima ona igra, i nadamo se da će uskoro biti prilike da nas ponovo poseti", saopštila nam je Vukica, puna utisaka.

Ljiljana Đurić je takođe iskoristila, tokom zadnje dve godine, veoma retku priliku da prisustvuje jednoj pozorišnoj predstavi, i saopštila nam svoje utiske:

"Predstava mi se veoma dopala, jer je moj život imao dosta dodirnih tačaka sa sudbinom glavne junakinje. Sve me je to malo dirnulo, ali ipak sam se nadala da će predstava malo duže trajati. Milica je na sceni uspela da dobro predstavi celu priču, pa i likove iz okruženja koji su doprineli da život glavne junakinje krene jednim trnovitim putem bez povratka. Radnja se dešava pre Drugog svetskog rata, ali do danas tu se nije ništa promenilo. Pozorišne predstave su nam mnogo više potrenije nego što ih imamo, posebno sa ovakvom tematikom", uverila nas je Ljiljana.