Gojković predstavila projekat "Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine" u Parizu

"Ovaj veoma značajan i složen projekat pokrenut u novembru 2020. kao zajednička inicijativa dva ministarstva - kulture i informisanja, te građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i civilnog sektora „Fondacije za zaštitu kulturne i istorijske baštine" obuhvata 118 dvoraca i palata na teritoriji Srbije koji su pod zaštitom države. Na sastanku koji sam prošlog juna imala sa tadašnjom ministarkom kulture, iskazano je interesovanje francuske strane da pomogne Srbiji u realizaciji ovog projekta. Verujem da će sada, nakon pandemije, i sa imenovanjem nove Vlade Francuske, taj proces biti dodatno ubrzan. Time će naša ukupna, a posebno kulturna saradnja, dobiti novu, vrednu dimenziju", napomenula je ministarka kulture.

Gojković je istakla važnost obnavljanja dvoraca budući da se na taj način dvorcima i vilama daje vredan doprinos i razvoju privrede i jačanju turističkih potencijala mnogih krajeva Srbije, ali i pokazuje nov, zreliji i odgovorniji odnos prema našoj istoriji i negovanju kulture sećanja, čime se jača svest o nacionalnom identitetu i oslanja na kulturnu baštinu kao potencijalu budućeg razvoja.

Prema rečima ministarke kulture i informisanja, neke od tih nekada velelepnih građevina treba da postanu muzeji, druge hoteli, restorani, vinarije ili lokaliteti na kojima će se snimati serije i filmovi.

„Poznato je da je Srbija po pitanju snimanja filmova, serija i reklama postala svetski poznata i poželjna destinacija za produkcije iz celog sveta. Restaurirani dvorci i letnjikovci širom zemlje na zanimljiv i autentičan način dodatno će pojačati ponudu naših atraktivnih filmskih lokacija", naglasila je ministarka kulture i iskazala uverenje da bez obzira na njihovu namenu prema sadašnjem projektu, svim tim ranije napuštenim, zaboravljenim i zapuštenim objektima biće udahnut novi život, te će na taj način ponovo postati mesta koja bude maštu, podučavaju o prošlosti i služe na ponos državi u kojoj su sagrađeni.

Gojković je podsetila da mnogi od tih objekata imaju veliki značaj za srpsku istoriju - dinastije Karađorđević i Obrenović, porodice kao što su Stratimirović i Dunđerski, ali i uspešnih industrijalaca i trgovaca poput srpskih kraljeva tekstila Teokarovića i dodala da je jedan od najvećih dvoraca u Srbiji, dvorac Karačonji u Novom Miloševu, pravi primer simbola nepoželjnog sistema vrednosti, koji je dominirao u periodu od 1945. do 2000. godine, kada su dvorci pretvarani u zemljoradničke zadruge i slično.

„Od 1980. do 2000. godine bio je pretvoren u fabriku hemijske industrije. Umesto turista i muzejskih eksponata u njemu se i dalje nalaze cisterne fabrike koja je u međuvremenu bankrotirala. Tranzicioni izazovi posle 2000. godine u Srbiji, doveli su do zapuštanja ili neadekvatne namene dvoraca", naglasila je ministarka kulture i dodala da je očuvanje ovakvih objekata nacionalnog kulturnog nasleđa pravi način da se oduži dug precima, koji su ih podizali.

Gojković je istakla da je Francuska jedan od sinonima za kvalitetno staranje o ovoj vrsti kulturnog nasleđa i da čvrsto veruje da će nam francuska iskustva i pomoć eksperata biti od velike koristi u procesu revitalizacije srpskih dvoraca i vila.

Gojković je prilikom otvaranja panela „Dvorci Srbije" iskazala zadovoljstvo objedinjavanjem još dve teme na tom događaju, koje su izuzetno značajne za srpsku kulturu, a to su izložba o Nikoli Tesli postavljene trenutno u Kulturnom centru Srbije, i obeležavanje 49. godina od osnivanja tada Kulturno-informativnog centra u Parizu.

„Po mnogima najveći svetski pronalazač prošlog milenijuma jednom prilikom je rekao: Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.

Gojković je dodala i da nije bilo te njegove želje, naša država ima obavezu da na svaki način neguje i čuva uspomenu na lik i delo ovog velikana, kao i da je, prepoznajući tu obavezu, Ministarstvo postavilo tekuću izložbu na najistaknutije mesto predstavljanja naše kulture i nasleđa u ovom času, u Kulturni centar Srbije u Parizu, u kome skoro pet decenija francuska publika ima priliku da uživa u izuzetnim kulturnim manifestacijama.

„Plejada velikih umetnika je obeležila rad ovog centra, od književnih velikana preko čuvenog Pariskog kruga slikara kao i mlađih umetnika koji svojim radom nastavljaju tradiciju Pariskog kruga. U svetlu ovakve tradicije, uverena sam da će Kulturni centar Srbije u Gradu svetlosti i dalje biti značajna tačka za kulturu i predstavljanja bogate umetničke scene Srbije", zaključila je Gojković.

Na panelu je govorio i nekadašnji ministar kulture Francuske Frederik Miteran, koji je istakao tesne kulturne veze između Srbije i Francuske i poštovanje Francuske prema Srbiji. Miteran je naglasio značaj saradnje u ovoj oblasti očuvanja kulturnog nasleđa i pozdravio početak velikog posla, kao što je popis i identifikovanje dvoraca, vila i letnjikovaca, kojima je potrebna obnova i utvrđivanje namene.

Na panelu je govorila i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je ukazala da je važno da država uđe u ceo proces, a kako će se objekti koristiti zavisi od kulturne politike jedne zemlje i strategije, pa se tako mogu uključiti u turističku ponudu, koristiti za muzeje, konferencije, snimanje filmova, ali posebno je važno kako lokalna zajednica to vidi, jer će to biti u njenom interesu i zato je značajno i njeno uključivanje. Govorili su i pomoćnica ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić i direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković.