Zapažen nastup dramske sekcije srpske škole "Nikola Tesla" u Nacionalnom teatru u Budimpešti

Početak predstave dočekala je prepuna sala pozorišta. Svi oni koji nisu želeli da propuste predstavu o kojoj se pričalo, došli su da odgledaju ovaj po svemu poseban pozorišni komad.

Na sceni su se smenjivali gluma, pesme i igre, prošlost i sadašnjost, srpski jezik i šokački koji su učenici uz mnogo truda, savladali kao pravi profesionalci. Kroz prizmu priče o ljubavi između Rodoljuba i Anice, koja se nesrećno završava zbog različite vere, glumačka ekipa pokušava da obradi jedan manje poznati istorijski događaj iz 1899. godine koji se odigrao u Santovu, malom mestu u Austrougarskoj monarhiji smeštenog između Sombora i Baje.

Naime među Santovčanima se krajem devetnaestog veka pojavio verski pokret prelaska u pravoslavnu veru kako bi se tako oduprli nastupajućoj mađarizaciji koju je svojevoljno počeo sprovoditi novi župnik ignorišući želje većinskog šokačkog stanovništva da se verske službe kao i dosada odvijaju na njihovom maternjem, šokačkom jeziku.

Predstava je izazvala veliku pažnju peštanske publike ali očekivano u publici najviše je bilo onih koji pripadaju srpskoj zajednici i koji su na neki način deo Srspke škole Nikola Tesla. Lena Ember član dramske sekcije ove škole podelila je svoje utiske i emocije zbog prilike da predstavu odigraju na ovako bitnom mestu:

„Kad smo saznali od profesorke Zorice Jurković, da ćemo doći u nacionalno pozorište i da imamo priliku da izvedemo u Nacionalnom pozorištu ovu našu predstavu „Dok nas smrt ne rastavi" svi smo uzbuđeno čekali 26. mart da nas publika posle prve premijere. Svi smo previše, ali previše bili uzbuđeni, čak i više nego na prvoj premijeri", rekla je Lena Ember.

Posle romana „Voz savesti" na osnovu kog je nastala predstava „Sudbine u magli" ovo je drugi roman Dragomira Dujmova koji je adaptiran i odigran od strane dramske sekcije obrazovnog centra Nikola Tesla i rediteljke Zorica Jurković Ember.

„Ova priča mi je bila nekako jako draga, već možda pre 20-25 godina sam prvi put čula za ovu priču, još od Milana Rusa, on imao u planu kda postavi na scenu ovu predstavu, kažem još pre 20 godina, onda je onda je on mislio da bi ja mogla da odigram Anicinu ulogu, međutim sticajem okolnosti do te premijere nije došlo, ali nekako mi je ta priča ostala u sećanju i mislim da je Dragomir Dujmov 2007. objavio knjigu „Raskršće" odma sam je pročitala i onda sam opet imala taj osećaj da ću jednom da uzmem u ruke taj materijal i evo sad se prižila prilika i ja mislim da je i sama priča i sama predstava našla svoje najlepše i najbolje mesto ovde na daskama Nacionalnog teatra", izjavila je rediteljka Zorica Jurković Ember.

U svom govoru na kraju predstave ona se zahvalila se Dragomiru Dujmovom za pomoć u radu sa članovima dramske sekcije kako bi naučili šokački te direktorki Srpske škole dr Jovanki Lastić na saradnji i strpljenju zbog intenzivnih proba. A posebnu zahvalnost je imala za Anitu Vuković Nakić koja je folklornim koreografijama obogatila te predstavu učinila još autentičnijom.

Na samom kraju, publika je burnim aplauzom pozdravila glumce a predstavnik Festivala manjinskih pozorišta Branimir Đorđev je glavnoj glumici Ani Marčetić uručio zahvalnicu.