Povezali su nas stihovi ispod istog komada neba

Zbirka je rođena je Švajcarskoj, u San Galenu, jednog hladnog februarskog dana, odmah po prijemu tužne vesti o odlasku muzičkog simbola naše mladosti - Đorđa Balaševića. Stihovi su sami od sebe potekli, zajedno sa suzama, mešali su se u jednu zajedničku inspiraciju koja je iznedrila i otelotvorila koautorsku knjigu Tatjane Dujović i potpisnice ovih redova.

Međutim zbirka je inspirisala i poetski trio "U tri reči" da stihove govori u prirodi, na jezeru, kraj reke, u šumi, u Švajcarskoj.

Božica Boba Nedeljković, inerpretatorka vlaških izvornih pesama,  veštim režiranjem scene, u švajcarskoj prirodi, doprinela je posebnom štimungu.  Pesnikinje je obukla u predivne, šarene odevne predmete.

Stihovi koji se govore i gledaju, bajkoviti spoj na Bodenskom jezeru, spoj koji je ostao zapisan za sećanje na jedno divno i nostalgično druženje, daleko od granica rodne grude.

"Ova knjiga nastala je sasvim spontano, kao i naše poznanstvo i veliko prijateljstvo. Radu i mene vezuju zajedničko poreklo, ljubav prema poeziji i domovini. Dok smo u hladnoj Švajcarskoj svi čekali da se mere ublaže, i da bez poteškoća odemo u Srbiju na odmor, iz naših duša izbijale su potisnute pesme. To je jedan od načina da se nostalgija zaobiđe i bar malo odloži. Rada i Božica su bile moje prosvećenje u ovoj snežnoj zemlji. Iskreno sam se radovala svakom vikendu i recitacijama koje smo zajedno, sa puno ljubavi i truda, pripremale i snimale na više lepih lokacija. I pored toga što su nas kiša i jak vetar često ometali, raspoloženje je bilo na vrhuncu, a druženje i Bobina domaća kuhinja obavezni pratioci gotovo svakog susreta", priseća se koautorka knjige, pesnikinja Tatjana Dujović, i dodaje da je veoma zahvalna Radi Rajić Ristić koja ju je naučila kreativnosti i podstakla poetsko stvaranje.

"Spoj različitih generacija na mene je delovao inspirativno, što je dalo ogroman rezultat. Kreativnost i umetnost mogu se ispoljavati na različite načine, što je poetski trio "U tri reči" sa mnogo ljubavi, iskrenosti i punog srca pokušao da dočara i približi",  kaže Tatjana Dujović.

 Poezija kao snevanje i buđenje (iz recenzije književnice Todore Škoro)

Pesnički dvoglas u zbirci Komad neba, specifičan je po nekoliko osnova. Tatjana Dujović, jedna od koautorki, svršeni je master profesor srpskog jezika i književnosti, veoma mlada, i godinama, i pesničkim iskustvom. Ovo je njena prva zbirka pesama. Rada Rajić Ristić, s druge strane, iskusna i životom, i u poeziji. Našle su se na istom putu, ali njihovi glasovi, nužno pevaju različito, međutim, ne i disonantno. Taj zvuk koji se, njihovim stihovanjem čuje, mogao bi se nazvati - poezija snevanja i buđenja.

Tatjana Dujović je ta koja u svojim pesmama sneva, sluti, nada se, zamišlja, jer, logično, za mnoga životna iskustva, svojim mladim godinama, još uvek je uskraćena. Ali mladalačka ushićenost pred svetom, njena pronicljivost, njen polet kad govori o radostima, i njena empatičnost kad piše o tugama, umeju da iznedre dobre stihove, kakvi su u pesmi " Ponoć"(Ugasi ponoć u srcu/voštanom svecom,/ i okupi mile ti duše/ oko razbuktalog plamena.), kakve ni mnogo zrelije godine i pesničko iskustvo ne bi mogli da iznedre pišući o neminovnosti smrti, o tuzi zbog otišlih i sreći što je plamen sećanja, ipak, večan. Motivi u pesmama Dujovićeve su raznorodni, ona piše o svemu što stih zavređuje, o ljubavi, ali i o prirodi, životinjama, pa sve do rata. Lucidni je posmatrač i pevač svega oko sebe, i u sebi. Pesma "Dlan" ima posebnu snagu i životnost i jedna je od najuspelijih u ovom izboru pesama.

Rada Rajić Ristić već nekoliko decenija svoju umetničku stvarnost oblikuje stihovima. U ovom pesničkom "duelu" njeno bih pesničko pevanje nazvala - buđenjem. Njene su pesme i proživljene i preživljene, te iz njih izbija mudrost zrelosti i iskustva, ali i bol, kakva se javlja sa buđenjem, posle jednog lepog, bajkovitog sna. Radini stihovi o ljubavi nisu samo o ljubavi, jer ona iskustvom zna da je ljubav mnogo više, da je život sàm, a on često nudi trnovite staze i bolne izbore. Međutim, odustajanja kod nje nema.

" Pronađi putanju, stazu, puteljak/ i hodaj dok se ne umoriš od snova", kaže ona u pesmi "Zakrpi srce". Ona "garave noći nosi kao pobedu", u pesmi "Uzalud", a ona priznaje da "Desi se da se život odroni kao stena" (pesma od samo tri stiha, ali jedna od najsnažnijih u zbirci), ali i tada ima rešenje koje samo ogromno iskustvo može da ponudi. Tada pesnikinja kaže: "pokupi odron i gradi mu novi dom".

Čitaocima će svakako ponuđena zbirka biti zanimljiva, jer će se u njoj pronaći mnogi, upravo zato što je pisana sa dva različita diskursa životnog iskustva. Obogaćene prevodima na nekoliko jezika, pesme Rade Rajić Ristić imace i svoje čitaoce na mnogim meridijanima sveta, onako kako smo od nje, u brojnim dosadašnjim zbirkama, i navikli.

 Iz recenzije Blage Mandić

Poeziju pišu samo odabrani. Među miljenicima nebesa je i Rada Rajić Ristić koja, zahvalna na tom daru, neumorno niže stihove. Nežno nas podseća da se čudesna lepota krije i u mirisu lipe na rodnoj grudi, u zvezdicama u pogledu, ali i bakinim poukama koje volšebno, poput anđela čuvara, i nemoguće čine mogućim.

Radine pesme su, može se reći, plodovi emotivnog raspeća između otadžbine i tuđine. Ali, pre svega, one su iskonski govor duše spremne da se uvek i svuda svim iskušenjima odupre ljubavlju.