Doznake od milijardu evra za svoj narod

Ekonomista dr Mlađen Kovačević smatra da je razlog za umenjen priliv deviza od naših ljudi na privrmenom radu u inostranstvu uzrokovan pandemijom korona virusa.

Doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, koje se upućene fizičkim licima evidentiraju s eu Narodnoj banci Srbije. Lane su doznake gastarbajtera i deviznih penzionera, iz inostranstva su dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra. Najviše deviza pristiže iz Nemačke (jedna milijarda evra), Švajcarske (oko 500 miliona evra) i iz Austrije (290 miliona evra).

Decenijama su srpski radnici na privremenom radu i iseljenici bili najbolji izvozni artikal Srbije u inostranstvo. Pamtimo godine kada su gastarbajteri na štednji u našim bankama u zemljama Zapadne Evrope imali i po 20 milijardi maraka.

Bankari prihod od naših ljudi iz inostranstva, koji ostvaruju njihovi roditelji i bliska familija u Srbiji nazivaju doznake. Navedenu sumu doznaka od milijardu evra čini registrovani deo, koji u Srbiju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca.

"Devize iz inostranstva prima oko 800.000 ljudi u otadžbini. Država ne registruje deo deviza iz dijaspore, koje pristižu nezvaničnim putevima, preko prevoznika i kurira iz rasejanja. Prošle godine je, na primer, samo u Požarevcu i Despotovcu tokom godišnjih odmora od gastarbajtera zarađeno na raznim proslavama milion evra. Osam miliona evra se potrorši za Božić, kada u otadžbinu dođe 300.000 gastarbajtera", tvrdi ekonomista dr Vladimir Grečić.

Najinteresantnije je da su i u BiH doznake opale, koje šalju Srbi iz Republike Srpske svojoj porodici u zavičaju, i iznose oko milijardu evra. I da deo deviza Srba iz BiH na radu u inostranstvu stiže i u Srbiju, jer mnogi od njih imaju stanove i kuće u matici, pomažu rodbinu ili školuju decu, koji borave u Srbiji.

Nažalost, kako tvrde sami gastarbajteri, taj neregistrovani prihod i u devizama i doznake, će biti sve manje narednih godina.

"Za narednih deset godina prihod od doznaka će pasti ispod dve milijarde evra. Razloga za to ima više", kaže Mića Kreculj iz Minhena.

Prvi razlog za umenjenje doznaka je penzionisanje stare garde radnika na privremenom radu, koji neće više primati „velike devizne plate i nadnice", već male penzije. Srbi zaposleni u stranim fabrikama u inostranstvu decenijama imaju običaj da izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa za penzijsko osiguranje, pa odlaze u penziju sa hiljadu evra i manje. Sa tim parama dolaze kući da žive, jer u Nemačkoj ili Švedskoj, to nije dovoljno za opstanak.

"Drugi razlog je smena generacija Srba na privremenom radu u inostranstvu, jer umesto vredne radne snage iz Srbije u zemlje EU poslednjih godina odlaze školarci i diplomci, koji nisu produktivni ili kao početnici ne zarađuju veliki novac.

Naši mladi ljudi, koji se zaposle u EU nemaju toliko deviza da bi ih slali kući roditeljima i rodbini. Kako reče jedan stariji gastarbajter, „mladi Srbi nemaju suzu, ne plaču za rodnim krajem i ne šalju evriće mami i tati, već ih roditelji iz Srbije pomažu i finansiraju" - kaže Đuro Plavšić iz Berlina.

Treći razlog opadanja vrednosti doznaka naših ljudi iz rasejanja, jeste kriza u odnosu matice Srbije prema iseljenom narodu. Ako je osamdesetih godina jedna državna organizacija (SSRNj) sa našom diplomatijom (SMIP) brinula o gastrabajterima u Evropi i iseljenicima u prekookeanskim državama, slala im ambasadore, konzule, bankare i pevače, a uzimala im doznake i stavljala u naše državne banke, danas država Srbija ne radi ništa od toga.

Nova demokratska vlast je procenila da doznake same dolaze, a stranke nemaju politički profit od gastarbajtera i iseljenika, i namerno ih je zapostavila. Kako napisa jedan ugledni Srbin iz Vašingtona, dvojica visokih funkcionera DOS-a su mu poručili: „ Dajte vi nama pare, mi znamo šta ćemo sa njima da radimo" i „Šta, vi hoćete vlast!"

Ove poruke izgleda važe i danas, pa država ne podstiče direktno ili preko svojih diplomatskih predstavništava iseljene Srbe da više štede, da učestvuju u akcijama pomoći, da više doznaka šalju roditeljima, rodbini i srpskim bankama, da investiraju u zemlji i da tako pomažu i sebi i otadžbini.

I napokon, kako tvrde današnji ekonomisti pandemija virusa korona izazvala je ekonomsku krizu. Troškovi života Srba u rasejanju su naglo porasli, pa ne šalju novac svojoj familiji u otadžbini. A i zbog zatvorenih granica sve manje ljudi iz dijaspore dolazi u zavičaj i sve manje troši svoje devize u Srbiji.

Ipak, kako je izjavio medijima, dr Mlađen Kovačević veruje da će situacija sa doznakama u drugom delu 2020. godine biti znatno bolja:

"Srpska dijaspora je jedna od najvelikodušnijih i sigurno da će nastaviti da šalju svojim roditeljima i rođacima".