Srbi u Istri – život po preporukama kriznog štaba

"Istra je hipotetički bila na prvoj liniji fronta, jer je dosta ljudi iz ovog dela Hrvatske radilo i radi u severnoj Italiji i Austriji, a upravo je sa tog lokaliteta korona i stigla u Hrvatsku", izjavio je direktor Srpskog kulturnog centra u Istri Milan Rašula obrazloživši da je to i bio razlog da je Krizni štab Istre uveo dosta radikalne mere u javni život.

Govoreći za Program za dijasporu RTS-a Rašula je precizirao da su te mere Kriznog štaba pored ostalog obustavile sva javna okupljanja, sportske, kulturne i sve druge manifestacije tako da je u tom periodu, moglo bi se reći, sav život u Istri stao.

Sve aktivnosti su se uglavnom vršile putem interneta - tako da su đaci pratili nastavu i završavali svoje škole preko onlajn mreža, isto tako i studenti, a i nove generacije đaka i studenata biće upisivane putem internet aplikacija.

"U svakom slučaju, svi su se ponašali po preporukama Kriznog štaba i u kratkom vremenu su se svi morali prestrojiti na nov način života, rekao je Rašula naglašavajući da se to, naravno, odnosilo i na aktivnosti svih manjinskih društava, a među njima i srpskih organizacija, koja su morala otkazati ili odložiti mnoge svoje aktivnosti.

Sve je to zahtevalo da se u kratkom vremenskom roku prilagodimo novom načinu kupovine, obezbedimo prikupljanje hrane najugroženijima, da organizujemo čuvanje dece i još mnogo toga", rekao je Rašula i podsetio na dodatni angažman oko pomoći našim ljudima iz Srbije koji su u Istru došli kao sezonski radnici za predstojeću turističku sezonu, što je rađeno u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Rijeci.

"Naša krovna organizacija, Koordinacija Srba u Istri objedinjavala je rad Vijeća srpske manjine u županiji i gradovima Pula, Poreč, Rovinj, Labin, Vodnjan, Umag, Buje i Fažana, jer je trebalo revidirati finansijske planove, programske aktivnosti, a zatim i pomoći nekim našim ljudima kod osnovnih životnih potreba", rekao je Rašula podsećajući da su oni u to vreme bili i u predizbornoj fazi, za onaj prvi raspisani izborni rok 26. aprila, pa je trebalo podsticati i ohrabrivati naše ljude za glasanje u Rijeci.

„Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo pre proglašenja ove epidemije, početkom marta, uspeli da u našem Srpskom kulturnom centru postavimo i otvorimo izložbu sjajne umetnice iz Beograda Jasne Opavski, što je izazvalo veliko interesovanje publike, bilo je puno ljudi i još uvek je mogu pogledati zainteresovani.

Morali smo da otkažemo ili da odložimo mnoge naše aktivnosti kao što je npr. tradicionalni Festival srpske kulture u Istri koji se svake godine održava u aprilu, rekao je Rašula dodajući da je sve bilo isplanirano i pripremljeno, da je patner bila beogradska Opština Čukarica ali, na žalost, zbog ove situacije, sve je odloženo za kraj septembra.

Na daljinu je radila i Škola pravoslavne veronauke i srpskog jezika gde je paroh Goran Petković držao službu po preporuci Kriznog štaba u praznim hramovima u Puli i Peroju, a sa parohijanima je kontaktirao telefonom ili mejlom", rekao je Rašula.

Od predstojećih planiranih aktivnosti Rašula izdvaja Filmski festival u Puli, koji je predviđen za mesec juli, i gde je Srpski kulturni centar uključen, ove godine, sa izložbom fotografija Rodoljuba Jovanovića sa seta filma „Ko to tamo peva". 40 godina kako je taj film Slobodana Šijana osvojio Zlatnu Arenu. Rašula podseća i na tradicionalni skup Srba za Vidovdan u Poreču, proslavu Petrovdana u Labinu kao i odlazak u Manastir Gomirje na Veliku Gospojinu.

Govoreći o finansijskim mogućnostima i podršci iz matice, Rašula je istakao da srpska zajednica u Istri ove godine ima problema sa veoma restriktivnim budžetom, ali je ujedno svesna teškoća u kojima se i sama Srbija nalazi, pre svega zbog dešavanja u Crnoj Gori, što je sada jedan od prioriteta.

Bez obzira na male finansijske mogućnosti srpska zajednica će zadržati kontinuitet aktivnosti ali u znatno skromnijoj varijanti, zaključio je Rašula uz poruku da Srbi u Istri očekuju da će ih matica i dalje podržavati u očuvanju srpskog nacionalnog identiteta u Istri.