Srpski pulmolog u prvim redovima borbe protiv koronavirusa u SAD

Iskustvo lekara u Kaliforniji, kaže, nije tako drastično kao u Italiji, Kini ili državi Njujork, ali se on i njegove kolege pripremaju za još teže dane.

„Trenutno, na UCLA je oko 30-tak, 40-tak hospitalizovanih pacijenata. U mojoj intenzivnoj nezi je trenutno osam do deset pacijenata na respiratorima, nije veliko iskustvo da bi čovek generalizovao i donosio velike zaključke. Međutim, interesantno je da još nismo imali pacijenta koji je stariji od 65 godina, dakle dolaze i mladi ljudi.

Najmlađi čovek, koji je i umro, ima 30 godina, tako da daje dodatnu dozu opreza da ovo nije baš kao što je u početku izgledalo samo bolest starih. Mislim da je ovo vrlo čudna bolest, malo je nepredvidiva, mnogi prođu bez posebnih simptoma, ali koga „zakači" dobro je vrlo, vrlo, ozbiljna bolest", priča Barjaktarević.

Kod nekih pacijenata, kovid-19 donosi nešto novo.

„Ono što primećujemo - pluća su glavni sistem koji je u šoku i tako ide nekoliko dana i ođednom strada srce, jetra, drugi sistemi koji malo nepredvidivije stradaju u odnosu na klasičnu sliku ARDS-a koju viđamo godinama".

Novi virus, dodaje Barjaktarević, ima savršenu kombinaciju pošto je izuzetno zarazan i otporan.

„Sam po sebi nema tako veliki mortalitet, mnogi ljudi nemaju nikakve simptome, nalazimo ga kod ljudi kod kojih ne očekujemo da išta imaju, tako da je idealan za širenje, idealan je, napravio je dobitnu kombinaciju ako hoćeš da napraviš recept kako da napraviš pomor - to je to".

Dok epidemija koronavirusa bukti u žarištima kao što su Njujork i Nju Orleans, lekari na zapadnoj obali dobili su malo više vremena da se pripreme za trenutak kada će i njihovi kapaciteti, možda, postati nedovoljni.

„Jasno se vidi koliko brzo nestaju maske, zaštitna oprema, lekovi koji su neophodni. Rekao bih da je naša bolnica UCLA u malo boljem položaju u odnosu na Njujork i Nju Orleans u smislu što se polako povećava broj pacijenata, a dobijamo na vremenu da se bolje spremimo. Na drugoj strani imamo iskustva drugih centara koji su prošli eksploziju novih slučajeva da pokušavamo da se što bolje pripremimo. Ali definitivno manjkaju stvari od samog početka".

Mreža UCLA bolnica ima skoro 250 respiratora, navodi doktor Barjaktarević.

„Sa respiratorima nismo toliko loši koliko bismo mogli ostati bez kadra, stručnog kadra, bez prostora, bez opreme koju možemo da podržimo sve te pacijente koji bi došli, ali kada uporedimo sa Njujorkom, svakodnevno se čujem sa kolegama u Njujorku - brojke su nestvarne. Tamo je došlo do toga da na primer 500 ljudi umire dnevno. Nekoliko veliikih sistema kao što je Njujork prezbiterijan, Maunt Sajnaj, Montefjor, imaju više od 200 ili 300 intubiranih pacijenata u bolnici. Znači, oni su maksimalno eksploatisali svoje kapacitete, upotrebili su respiratore koji im se dostavljaju dodatno i apsolutno dolaze do toga da, kako sam se juče čuo sa kolegom, sada nedostaje nekih osnovnih lekova, lekova za anesteziju koji su neophodni za održavanje pacijenata na respiratoru".

Igor Barjaktarević završio je medicinu u Beogradu, a specijalizaciju pulmologije u Njujorku

Barjaktarević podseća da je epidemija koronavirusa iznenadila sistem.

„Iznenadila je svet, Svetsku zdravstvenu organizaciju, Centre za kontrolu bolesti, samim tim postoji opšta slika nedovoljne pripremljenosti. Lako je kritikovati, situacija je takva, i u tom smislu se stvari ovde u SAD rešavaju relativno dobro koordinisano. Dosta je važna sprega i koordinacija čitavog društva i sistema, koji je prva linija odbrane - zdravstvenog sistema. Zdravstveni sistem pokušava da bude linija odbrane, ali mi direktno zavisimo od toga kojom se brzinom širi i kapacitet svakog sistema ima jednu granicu udara koju može da iznese. Kada kapaciteti funkcionišu na 500 odsto normalnog, lako je naći stvari koje pucaju i ne mogu da isprate taj trend".

 Očekivanja, nade i strepnje pacijenata obolelih od koronavirusa

Igor Barjaktarević, koji je osnovne studije medicine završio u Beogradu, a specijalizaciju na Univerzitetu Kornel u Njujorku, veruje da su društvene mere koje se primenjuju u usporavanju epidemije, kao što je koncept ostanka kod kuće - od suštinskog značaja. Prati i odluke vlasti u Srbiji u suzbijanju epidemije i misli da su ti koraci dobri, iako su mere koje se primenjuju u SAD - liberalnije i manje restriktivne.

„Pratim i vrlo sam zainteresovan. Prvo, te mere sigurno teško padaju svima, ali mislim da je to lek koji je možda teško progutati, ali treba progutati, to je praktično osnova koja može da nam pruži šansu da prođemo kroz ovo. Mislim da je poznavanje kapaciteta zdravstvenog sistema vrlo bitno, a kapaciteti zdravstvenog sistema u Srbiji su takvi da samim tim opravdavaju mnogo strože mere preventive, da bi sprečile takav udarac na sistem".

Barjaktarević kaže da je koncept ostanka kod kuće, po njemu, od suštinskog značaja.

„Pa opet, svedoci smo da različita društva pa i države primenjuju različite nivoe opreza. Kalifornija ima vanredno stanje, ima zahtev za ostajanjem kod kuće, ljudi ne idu na posao, funkcionišu samo osnovne institucije, ali ne postoji potpuna zabrana izlaska, direktna preporuka da svi nose maske... Kada uporedimo situaciju sa Srbijom, malo je liberalnije ali, iskreno, nisam siguran da mi to uliva poverenje. Čini mi se da je dosta pametno prilagoditi nivo zaštite društva onome kakvo je društvo i kakvi su socijalni odnosi u društvu. Ja sam, doduše sa ove velike distance, zadovoljan kako Srbija to radi, mislim da je dobra odluka kako se Srbija nosi sa restrikcijom socijalizacije i izlazaka."

Kao specijaliste pulomologije i intenzivne nege, Igorov posao je, ovih dana, da primi i stabilizuje pacijente sa kovidom-19.

"Nije prijatno. Ja sam se iselio iz kuće, imam decu i goste iz Srbije koji su trenutno „zaglavljeni" i sigurno da je moj doprinos da smanjim rizik izlaganja porodice bolesti to što sam se iselio i što sam u hotelu. Trenutno pokušavam da smislim do kad to ide... Sada sam par dana van intenzivne nege, videćemo kako ide dalje".

Ni stručnjaci ne znaju koliko dugo će trajati vanredno stanje u kojem svi živimo. Kako kaže Igor Barjaktarević, prva linija odbrane je tu da izdrži, svesna da zdravstveni sistem mora da istrpi udar dok pandemija ne prođe.