Temišvar: Delegacija iz Srbije u poseti Savezu Srba u Rumuniji

Delegaciju srpske strane činili su Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kopredsedavajući Međuvladine mešovite komisije, Marko Nikolić, pomoćnik direktora Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama u Vladi Republike Srbije, Đorđe Aleksić, predstavnik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova i Nebojša Vojnović, podsekretar Sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Vlade Vojvodine.

Prema rečima Ivana Bošnjaka, ovaj sastanak trebao je da posluži kako bi se srpska strana upoznala sa stanjem srpske zajednice u Rumuniji i idejama kojima se ona rukovodi, da bi se preneo glas Srba iz Rumunije u Srbiji u cilju kanalisanja svih zahteva ka institucijama na svim nivoima vlasti.

Delegaciju iz Srbije pozdravio je predsednik Saveza Srba u Rumuniji Ognjan Krstić i upoznao ih sa svim aspektima aktivnosti i pravima po pitanju srpske nacionalne manjine u Rumuniji koji su važni za Mešovitu komisiju. Inače, odnosi dveju zemalja predstavljaju primer dobre saradnje u oblasti zaštite nacionalnih manjina na teritoriji obe države, a usvajanje bilateralnog sporazuma predstavljaće samo potvrdu da obe države na svojim teritorijama osiguraju delotvornu zaštitu kulturnog, jezičkog i verskog identiteta pripadnika nacionalnih manjina u skladu sa međunarodnim standardima. Otvoreno pitanje, i pored činjenice da Rumunija ima zavidan nivo normativne regulative u domenu zakona o zaštiti nacionalnih manjina, prema rečima predsednika Ognjana Krstića, nije jasno definisan status organizacije zato što nisu usvojeni zakoni o nacionalnim manjinama i organizacijama nacionalnih manjina. Zbog nedostatka ovakvih sistemskih rešenja, otežan je način rada i funkcionisanja Saveza Srba u Rumuniji.

„Moramo da znamo naš status, ko smo i šta smo, jer problem je ovde da mi ne možemo da kopristimo alternativna sredstva finansiranja prekogranične saradnje ili evropske fondove, zato što nije jasno rešen status organizacije i pitanje da li smo nevladina organizacija ili politička partija ", kazao je predsednik Krstić.

Kao preporuka u skladu sa nekada postojećom političkom praksom potrebno je dopuniti izborni zakon koji je promenjen na poslednjim izborima po kojem su Srbi kao i ostale manjine po ključu imali jednog predstavnika u izbornim jedinicama, a u skladu sa novim zakonom Savez Srba nije uspeo da ima predstavnike u izbornim jedinicama, tačnije, tamo gde su postojali kandidati na lokalnim izborima, javili su se problemi u praćenju izbornih procesa.

U grubim crtama, predsednik Krstić je predstavio sliku školstva i osvrnuo se da je potrebna pomoć matice u vidu pružanja podrške oko održavanja radionica za izučavanje srpskog jezika sa elementima nacionalne kulture u Rumuniji i letnjih škola u Srbiji. Do sada, najveću brigu o srpskim đacima u vidu stipendija, prevoza učenika i vanškolskih aktivnosti imao je Savez Srba u Rumuniji. Takođe, napomenuto je da treba razmišljati o revidiranju Protokola o bilateralnoj saradnji po pitanju kulturne i prosvetne razmene iz 1966. godine, kako bi se omogućilo postojanje srpske škole u Temišvaru sa smeštajnim kapacitetima u cilju razmene učenika i nastavnog kadra iz Srbije.

"Ovim bi se intenzivirala jezička komunikacija na srpskom jeziku između učenika i doprinelo bi se usavršavanju našeg nastavnog kadra", rekao je predsednik Krstić.

Spomenuto je i pitanje statusa Studijskog prtograma za srpski jezik i književnost pri Zapadnom univerzitetu kao i pitanje lektora. Srpski jezik, naime, ima status stranog jezika, a ne nacionalnog manjinskog jezika, dok se u Novom Sadu, na Filološkom fakultetu rumunski jezik izučava kao maternji jezik, što omogućava drugačiji režim za upis zbog takvog statusa. Predsednik Krstić je u nastavku predočio srpskoj delegaciji misiju, ciljeve i aktivnosti Saveza Srba i ulaganje u segmente svojih aktivnosti.

Istaknuta su i pitanja informativnog prostora za Srbe, zastupljenosti programa na Radio televiziji Rumunije i uslovi funkcionisanja srpske redakcije Radio Temišvara. Komentarisalo se na kraju o stanju groblja Pomenirja gde su sahranjeni srpski internirci, tačnije, o potrebi da se sačuva kolektivno sećanje na nastradale Srbe.

„Savez Srba ima jaku tradiciju i utemeljenost u srpskoj populaciji u Rumuniji, na drugoj strani, ono što objektivno nedostaje jeste adekvatno zakonsko rešenje po pitanju nacionalnih manjina", poručio je državni sekretar Ivan Bošnjak i kopredsedavajući Mešovite komisije. On je dodao da će srpska strana Mešovite komisije dati poseban akcenat kako tokom priprema, tako i tokom samog rada komisije, u pronalaženju adekvatnog rešenja da se dosadašnje dobre prakse u odnosima između srpske zajednice i rumunske države nastave na odgovarajući način.

Sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi, a pored predsednika Saveza Srba sastanku su prisustvovali, takođe ispred Saveza Srba, počasni predsednik prof. dr Slavomir Gvozdenović, sekretar Zlatiborka Markov, potpredsednik Borko Jorgovan i potpredsednik za aradsku županiju Darko Voštinar. Na sastanku je bio prisutan i uzeo učešće tokom razmene mišljenja i generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru Vladan Tadić.

 Briga o školstvu - plemeniti zadatak

U sklopu priprema Mešovite komisije srpska strana je posetila Srpsku teoretsku gimnaziju „Dositej Obradović" u Temišvaru, u četvrtak, 19. decembra, u pratnji generalnog konzula Republike Srbije u Temišvaru Vladana Tadića. Tokom sastanka sa direktorom škole Jadranom Klanicom istaknuto je od strane Ivana Bošnjaka da će srpska strana Mešovite komisije u narednom periodu pokušati da dodatnu energiju i resurse uloži kako bi sve ono šo se tiče i rada sa najmlađima bilo što bolje. Jadran Klanica je informisao prisutne o odeljenjima, njihovoj strukturi, prevodu i štampanju udžbenika, usavršavanju nastavnog kadra i školskim aktivnostima. Bošnjak je predložio da se na komisiji otvori mogućnost korišćenja udžbenika iz Srbije za srpske đake u Rumuniji po najefikasnijem metodu kao vid donacije. Klanica je naglasio da je sve manje srpskog nastavnog kadra u Rumuniji, tako da se nameće kao nužnost da se u budućnosti razmotri zaposlenje nastavnika iz Srbije. Nebojša Vojnović iz Vlade AP Vojvodine smatra da višak nastavnog kadra u Srbiji omogućava razmišljanje u tom pravcu, s tim što treba tražiti odgovarajuću zakonsku regulativu. Otvoreno je tokom sastanka i pitanje izgradnje smeštajnih kapaciteta za školu, o kojem je bilo reči i tokom sastanka u Savezu. Ostalo je da se artikuliše taj zahtev i kanališe na odgovarajući način u Srbiji. Za Ivana Bošnjaka takav infrastrukturni projekat obezbedio bi dalji razvoj Srpske gimnazije u Temišvaru. Utvrđeno je tokom razgovora da se stepen ostvarenih manjinskih prava u obrazovanju poštuju u Rumuniji. Na kraju, usledio je razgovor sa nastavnicima i učenicima.

 Eparhija temišvarska, duhovna vertikala Srba

Nakon prosvete, srpska strana Mešovite komisije upoznala se i sa Eparhijom temišvarskom, epicentrom srpske duhovnosti u Rumuniji.

„Mi Srbi ovde predstavljamo svedočanstvo kako treba da se postupa, kada bi se drugi ponašali kao što se mi ovde ponašamo, problema ne bi bilo, jer nikada nismo iskakali iz okvira, zato što znamo u kojim granicama treba da delujemo", bila je to poruka dobrodošlice srpskim članovima Mešovite komisije u pratnji generalnog konzula Vladana Tadića od strane protojereja-stavrofora dr Marinka Markova, arhijerejskog zamenika, kojom je oslikan autoritet i ugled svete crkve Svetoga Save u rumunskom društvu.

„Što se tiče odnosa sa svetovnim vlastima i crkvenim vlastima, kažem da imamo jedan fer i korektan odnos, ali to proizilazi i iz našeg ponašanja koje ne daje povoda da iko nama nešto prebaci", naveo je vikar Markov.

Dr Marko Nikolić, pomoćnik direktora Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, poručio je da postoji pravac delovanja koji bi značio da u okviru međudržavne platforme treba u što većem broju inkorporirati i prioritete Crkve. Vikar Markov je istakao dva konkretna problema koja se mogu uzeti u obzir. Najpre, nije izvršena restitucija ad integrum što se tiče crkve, drugo je pitanje Makrinog doma. Istaknute su i strateške tačke srpske istorije i crkve, kao što su crkva i Dositejeva kuća u Čakovu, manastiri Bezdin, Šenđurac, Bazjaš, Zlatica i Kusić, koji, prema vikarovim rečima, ne smeju da se prepuste zubu vremena. Sastanku su prisustvovali, pored vikara Markova, i protojerej Joca Nestorović, protonamesnik dr Saša Jašin i đakon Miodrag Jovanović. Na kraju, naglašeno je postojanje diarhične simfonije sa Savezom Srba u Rumuniji kao jemstvo organskog jedinstva srpske zajednice u Rumuniji.