Susret dva Somborca u Klivlendu, Ohajo

Nikola je rođen u gradu Somboru, na severozapadu Srbije. Poznat po književnicima, pesnicima i umetnicima, Sombor se pročuo i po dobrim sportistima. Jedan od njih je i Nikola Jokić. Kao najmlađe dete u porodici Jokić, pored starije braće Strahinje i Nemanje, odrastao je gledajući košarkaške uspehe svoje braće. Njegova želja i strast za igrom su vremenom prerasli u životni poziv koji ga je odneo u vode profesionalne košarke. Sudbina ga je odvela da zaigra na dalekom kontinentu i postane jedan od najboljih profesionalnih košarkaša Amerike.

Živeći u Somboru, u kući pored Nikolinih deke i bake, gledao sam ga kako se sa svojom braćom igra loptom, ne sluteći da će nam se životni puteve ukrstiti u Americi. Dok sam ja razmišljao o filozofskim učenjima i idejama, Nikola je trčao za loptom. Kada sam čuo da će Denver Nagets igrati protiv Kavaljerosa u Klivlendu u državi Ohajo 1. novembra ove godine, odlučio sam da odem na utakmicu i sretnem se sa njim.

Srpski narodni savez, najstarije srpsko dobrotvorno društvo koje postoji u Americi od 1901. godine, organizovalo je grupu od 90 svojih članova koji su došli u Klivlend da daju podršku Nikoli.

Pre početka utakmice srpske zastave su se vijorile na terenu i u gledalištu. Grupa srpskih navijača predvođena Srpskim narodnim savezom i njenim predsednikom Jovanom Martićem je na terenu pozdravila publiku pred početak meča što je i voditelj programa oglasio na razglasu. Svuda su se mogle videti srpske zastave i čuti srpski jezik. Srpski deo publike je došao sa svih strana država Pensilvanije i Ohaja. Publika je pozdravila Nikolu i verno navijala za njegov tim.

Nakon pobede Denver Nagetsa, čekao sam strpljivo u svlačionici da se sretnem sa njim. Prišao sam i predstavio sam mu se. On me je lepo pozdravio i prisećao se svega kada je dolazio kod svoje deke i bake. Bio je veoma radoznao da čuje više o Srpskom narodnom savezu i Amerikanskom Srbobranu, najstarije srpske novine koje izlaze u kontinuitetu od 1906. godine.

 Kada ste gledali svoju braću Nemanju i Strahinju kako igraju košarku, da li ste slutili da ćete profesionalno zaigrati u Americi?

"Svoju braću sam pratio kako igraju košarku još dok sam bio veoma mali. Majka mi je pričala da sam, i kao beba sa dudom u ustima, gledao svoju braću kako igraju košarku dok su oni imali petnaest, šesnaest godina. Kada su počeli ozbiljnije da igraju košarku, pratili smo ih u Vršcu, Beogradu i Kovinu. Celo moje detinjstvo je prošlo u košarci, ali nikad nisam ni slutio da ću moći da dostignem ovaj nivo košarke. To je veliki uspeh za mene."

 Kada ste došli u Ameriku, koliko Vam je bilo teško da prihvatite novi način života? Sa kojim problemima ste se najviše suočavali?

"Na sve mi je bilo teško da se priviknem, počev od kulture, jezika, hrane, drugačijih običaja, pa do drugačije vrste košarke, koja se ovde igra. Svet i društvo su ovde potpuno drugačiji u odnosu na Srbiju, gde sam igrao košarku i odrastao. Promenio sam svoj način života i neke navike koje sam ranije imao. Sve je apsolutno drugačije u odnosu na Srbiju."

 Kako vidite Vašu profesionalnu budućnost i košarkaški razvoj u En-bi-ej (NBA) ligi?

"Želeo bih da ostanem što duže u Denver Nagetsu. Sviđa mi se organizacija kluba. Iako je to jedini klub za koji sam igrao u En-bi-ej ligi, pokazao da je spreman na svaku vrstu pomoći. Kada sam imao povredu, odmah su reagovali. Glavni doktor u Denver Nagetsu i u bolnici u Denveru uvek mi pruže pravovremenu pomoć u bilo kojoj situaciji. Uvek su na raspologanju. Ne bih imao ništa da im zamerim. Voleo bih da ostanem ovde što duže."

 Koliko Vam znači podrška porodice, rodbine i prijatelja u Somboru?

"Sada sam upravo nakon utakmice dobio nekolicinu poruka od najbližih. Veoma mi je važna podrška porodice, rodbine i prijatelja. Uvek nakon utakmice dobijem poruku podrške od roditelja, braće, devojke, ujaka, ujne, celokupne rodbine, drugara, prijatelja i kumova. Mnogo mi znači kada prate moj rad, uspeh i karijeru, i važno mi je da ne prolazim sam kroz sve u svojoj profesionalnoj karijeri."

 Šta je najlepši deo života En-bi-ej igrača kada ne igra košarku?

"Život En-bi-ej igrača je dosadan kada je košarkaška sezona. Kada je sezona, onda sam u stalnom treningu, uvek moram da se pripremam za utakmicu, da se naspavam, da jedem, a tu su i stalna putovanja. Kada imam odmor i kada nije sezona, odem kući u Sombor da uživam i da nadoknadim sve što sam izgubio u košarkaškoj sezoni."

 Koliko je važno davati podršku mladima da se bave sportom?

"Mladi treba da se bave sportom. Nije važno da li je to košarka ili neki drugi sport. Sport će ih odvući od stvari koje im nisu potrebne u životu. Odlaženjem na trening, deca mogu povući svoje drugare sa sobom. Ja se sada družim sa momcima sa kojima sam trenirao košarku u Somboru. Košarka ne daje samo uspeh. Ili, bolje reći ona najmanje daje uspeh, a najviše daje ono što je važno za život - prijateljstvo, druženje..."

Na kraju intervjua, poklonio sam mu knjigu Srpski narodni savez - prvih sto godina, majicu Srpskog narodnog saveza i primerak Amerikanskog Srbobrana, što je Nikola sa oduševljenjem prihvatio.