Prof. dr Mihaj Radan dobitnik Povelje Matice srpske

U saopštenju Matice srpske piše da je žiri za dodelu Povelje Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture u sastavu: prof. dr Veljko Brborić, dr Miodrag Maticki, predsednik Žirija, akademik Slobodan Remetić i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sreto Tanasić, jednoglasno doneo odluku da se Povelje Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture za 2017. godinu dodele sledećim zaslužnicima:

1. Srpska pravoslavna crkva za viševekovne doprinose negovanju srpskoga jezika, njegovih izražajnih mogućnosti, ćiriličkog pisma, kao i očuvanje srpskoga naroda;

2. Akademik Predrag Piper za ukupni doprinos srpskoj normativistici i negovanju srpske jezičke kulture;

3. Prof. dr Mihaj Radan za doprinos očuvanju srpskog jezičkog identiteta i srpske jezičke kulture u Rumuniji.

Prof. dr Mihaj Radan je rođen 20. septembra 1954. godine u Karaševu (ka­raš-severinska županija). Pohađao je osnovnu školu u Karaševu (1961-1969), a gim­naziju na srpskoj sekciji pri Liceju broj 1 u Temišvaru (1969-1973). Od 1973. do 1976. godine radio je kao neospo­sobljeni profesor u Opštoj školi u Karaševu.

Visoko obrazovanje je stekao na Fa­kultetu stranih jezika, odsek za srpskohrvatski jezik i književnosti u Bukureštu (1976-1980). Po završetku studija bio je profesor u Opštoj školi u Karaševu (1980-1990) i urednik u časopisu "Književni život" u Temišvaru (1990-1994). Od 1994. godine radi na Katedri za slovenske jezike Filo­loš­kog fakulteta u Temišvaru, na početku kao predavač, a danas kao vanredni profesor. Predaje, "jezičke predmete" na odseku za srbistiku.

Uče­stvovao je na letnjim tečaje­vima i seminarima u Zagrebu (1978, 1986, 1990), Beogradu i Novom Sadu (1979, 1992, 1994) Zadru (1979) i Sofiji (1995). M.R. je usmerio svoj naučno-istraživački rad na istra­živanje karaševskih govora i srpsko-rumunskih kultur­nih, književnih i lingvis­tič­kih odnosa. Godine 1999. je doktorirao na Univer­zite­tu u Bukureštu disertacijom Karaševski govori danas. Sarađuje u srpskim i rumun­skim listovima i časopisima "Banatske novine", odnosno "Naša reč", "Književni ži­vot", "Temišvarski zbor­nik", "Romanoslavica", "Analele Uni­versităţii din Timişoara", "Pro­ble­me de filologie slavă" "Savre­me­nik" "Glasnik etnografs­kog instituta" i dr.

Posve­tio se i proučavanju karašev­ske etno­grafije. Neke je ra­do­ve iz svog domena izlagao i na međunarodnim simpoziju­mi­ma u Rumuniji i u matičnoj zemlji. Ra­dove iz dijalek­to­logije i srp­sko-rumunskih odnosa pred­sta­vio je na na­cionalnim i među­narodnim srpsko-rumuns­kim, odnosno rumunsko-srp­skim sim­poziju­mima. Član Udruženja slavista u Rumu­niji i član-saradnik Ma­tice srpske. Ta­kođe je član ured­ništva "Te­mišvar­skog zbor­nika" i "Književnog živo­ta". Piše na srpskom i ru­mun­skom jezi­ku. Dosad je obja­vio tri stru­čne knjige, tri­de­setak nauč­nih članaka i ras­prava i više osvrta. O nje­go­vim knji­gama pisali su Ne­bojša Po­pović, Živko Mi­lin, Ivo Munćan, Marin Buka, Luči­jan Miklauš i dr. Mihaj Radan je uključen u leksikon Srbi u svetu - ko je ko 1996/99.

Živi i radi u Temišvaru.

(Biografija preuzeta sa sajta banaterra.eu)