Žrebom postali Srbi

„Žrebom smo izviklu Srbiju, za koju su moja deca prvi put čula. U okviru Internacionalnog susreta održaće se i fudbalsko prvenstvo u malom, a svaka škola će da predstavi zemlju svoje reprezentacije sa jednim štandom. Kako smo „postali Srbi" počela je i pretraga gde da saznamo nešto više o toj zemlji i njenim ljudima. Obratili smo se Centralnom savetu Srba u Nemačkoj (ZSD) za pomoć", objašnjava učiteljica razredne nastave petog razreda, Sofi Krauze.

Školarcima je javnim saobraćajem trebalo više od sat vremena da stignu do ambasade Republike Srbije u Berlinu. Taman toliko koliko je potrebno da se avionom leti do te zemlje na Balkanu, kako je objasnio Miloš Stipić, drugi sektar pri ambasadi Republike Srbije. On je deci objasnio zadatak jedne ambasade i poslove kojima se on bavi.

Dragana Nikolić, koordinator ZSD-a za Berlin je radoznalim mališanima opisala kako deca žive u Srbiji, šta vole da jedu i koju muziku slušaju. Ona je na kraju pozvala decu na degustaciju: na ćevape i koktu.

Milana Rakić, ucetljica Dopunske nastave na srpskom jeziku, ispričala je kako je nastala ćirilca i pokazala ćirilična slova. Na kraju časa, svako dete je znalo da svoje ime napiše pismom Srba. Ona je svim učesnicima uručila kao poklon dizajnirana ćirilična slova koja su za svoje vršnjake pripremila deca Dopunske nastave u Berlinskoj opštini Tempelhof. Milan Čobanov, predsednik ZSD-a objasnio je deci odakle Srbi u Nemačkoj i kako je fudbal stigao u Srbiju.

Na kraju su mališanima podeljeni dresovi sa grbom i natpisom „Srbija", srpske zastavice i reklamni materijal Turističke organizacije Srbije. Drugim rečima, deca su kompletno bila pripremljena za put za Poljsku, da tamo u najboljem svetlu predstavljaju zemlju za koju do tada nisu ni znala da postoji.

„Fudbal je počeo da se igra u Engleskoj još 1860-e godine i postepeno se širio Evropom. Tako je u tadašnjoj Nemačkoj carevini osnovan 1888-e godine prvi fudbalski klub (BFC Germania). U tadašnje vreme mnogi imućni Srbi slali su svoju decu u Austro-Ugarsku, Švajcarsku ili Nemačku na studije. Među njima su bili studenti Hugo Buli i Andra Nikolić. Obojica su igrali za vreme svojih berlinskih studija fudbal u Germaniji čiji se teren nalazio na području danas već bivšeg berlinskog aerodroma Tempelhof. Oni 1891. osnivaju u Beogradu gimnastičko društvo Soko.

Pet godina kasnije (1896) Buli u Srbiju iz Berlina donosi prve fudbalske lopte, Soko otvara sekciju fudbala i treniraju na Kalemegdanu pred zapanjenim očima Beograđana. Buli je kasnije osnovao Fudbalski savez Kraljevine Srbije koji je prerastao u onaj u Kraljevini Jugoslaviji. Fudbalu je ostao veran do kraja života, kada su ga u Beogradu 1941. godine kao srpskog Jevreja sa celom njegovom porodicom streljali nemački okupatori", naveo je Čobanov.

„Novinari nas često pitaju u Srbiji na koji način to srpska dijaspora pomaže matici. Meni je uvek jasno da oni pitaju za pare. Često međutim previde da se pomoć ne može računati samo u parama. Na primer, kroz ovakve sjajne male priče. Ovo je takođe pomoć! Pomoć u kreiranju pozitivnog imidža Srbije. Deset ovakvih priča mogu da imaju efekat koliko jedan zakup sajamskog prostora na nekom turističkom sajmu. Troškovi su daleko manji, a efekat trajniji. Ovde je bilo 25 učenika s dva nastavnika. Pođimo od toga da ova deca imaju još 50 roditelja i još toliko baka i deka. Oduševljeno će večeras da pričaju o njihovom „doživljaju u Srbiji".

U Poljskoj će ih u srpskim majicama videti više stitina mališana i vaspitača. Ako su se u tih sat vremena u ambasadi Srbije dobro osećali, ako su im prijali ćevapi i kokta, ako su zapamtili barem nešto od rečenog onda su u najmanju ruku postali mali ambasadori Srbije. Oni će Srbiju i srpski narod da zadrže u pozitivnom sećanju, i to je važno", objašnjava Dragana Nikolić motive ZSD-a da se bavi i ovakvim aktivnostima u korist imidža Srbije.