Невидљиви хероји нису заборављени

У Срба је ово време свадби, вашара и саборовања, а у Торонту су се окупили наши земљаци вољни да помогну породицама ратника са српских простора.

„Овде смо да се сетимо наших хероја, али и да помогнемо породицама Дабић, Ђурић, Стојановић и Стреларац", каже Златко Шарчевић, председник Хуманитарне организације „За невидљиве хероје".

Присутне на овој донаторској вечери је благословио отац Јован Марјанац, а потом су се на екрану смењивали видео записи о судбинама српских бораца са косовског и других ратишта.

„Нажалост, Срби нису гинули само задњих 20 година и нису само на простору Космета. Вечерашње окупљање носи назив „Ране су нам заједничке". Овде смо да помогнемо 4 породице, припадника војске Републике Српске Крајине, војске Републике Српске, војске Југославије и војске Србије. Помажемо породицу Дабић, Ђурић, Стојановић и Стреларац, четири породице, четири човека, четири ратника, четири различите српске војне формације, четири различита српска простора, а опет, ране су нам заједничке", каже Златко Шарчевић.

За говорницом се присећало тешких битака у последњим деценијама минулог века, а у публици, читаве породице са децом и много младих људи. Био је ту и гуслар, Радмила Мићић је говорила патриотску поезију, деца из хора певала косовске песме. Били су ту и представници хуманитарних организација „Срби за Србе" и „Мали свет Канада", који, осим сопствених циљева несебично подржавају невидљиве хероје.

„Овдашњи Срби, наша дијаспора, ни у једном тренутку нису заборавили наше хероје, своје Србе, у отаџбини, Србији, и у свим осталим српским земљама, а на тај начин показују невероватан осећај солидарности. Могу да кажем, са ове моје функције, да ниједном нису оманули када је била потреба за њиховом помоћи. То је невероватна ствар, и ја им се много захваљујем на томе и велика ми је част што боравим са њима, у њиховој новој земљи", каже Василије Петковић, генерални конзул Србије у Торонту.

И даље оремо наше њиве-порука је унука на гробу деде солунског добровољца је порука захвалности, пркоса и наде. Помоћ која се прикупља у Торонту стиже у руке оних којима је и намењена и олакшава живот некадашњим ратницима и помажу им да бивствују на своме. Зато се око хуманитарне организације „Невидљиви хероји" окупља и права мала армија волонтера.