понедељак, 04. дец 2017, 21:38

Гозба

Психоанализа и култура

Ако се екскремент - а леш је, на крају, свачији последњи екскрементални остатак - уведе у говор, онда овог правог екскремента, леша, ни не мора да буде (исказ "ја сам мртав" одаје живот а не упућује на смрт). Један други филм почива сасвим на овоме: Матрикс (The Matrix, 1999) Вачовских (The Wachowskis), у ком протагонисти који успеју да овладају програмским језиком симулације стварности, на крају у том програмском језику, у виртуелној стварности, могу не само да избегавају смртоносне ударце, већ чак и да умру и да се, потом, врате у живот. (Владан Миланко)

О проблемима психоаналитичко-феноменолошке анализе у сфери уметности и религије, разговарамо са Владаном Миланком, филозофом и филмским критичаром.

Аутор: др Александар Лукић