Posetite kikindsku suvaču i otkrijte o kakvom mlinu je reč

Umesto vetra ili vode kod vetrenjača i vodenica, žrvanj suvače pokretali su konji. Drveni točak prečnika oko 12 metara vuklo je do 12 konja i mleli su 100 kilograma pšenice na sat.

Rekonstrukcija i konzervacija suvače u Kikindi trajala je tri meseca uz izdvajanje blizu 102.000 evra iz evropskih fondova i budžeta lokalne samouprave.

„Naš cilj jeste svih ovih godina bio da nekako omogućimo da se ona rehabilituje zapravo da radi i da ne bude na nivou spomenika. Jer, spomenik je nešto što zapravo ne živi i vi stalno morate da ulažete sredstva, a on konstantno propada. Na ovaj način njenom upotrebom mislimo da ćemo postići neku meru održivosti, sada koliko je to moguće“, objašnjava Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja u Kikindi. 

Konzervatorski radovi realizuju se u sklopu projekta „Putevi mlinova“. Kikindska suvača stara je 120 godina, a izgrađena je od hrasta, bukve i jele.

„Ima budućnost, zato što su sada 'Putevi mlinova' baš započeli i mislim da će se taj projekat produžiti, jer ima jako puno partnera koji žele da se pridruže“, istakla je Marta Mesaroš, direktorka Muzeja u Kiškunfeleđhazu, u Mađarskoj.

Tokom restauracije održan je seminar i okrugli sto na temu „Lokalna zajednica i lokalno nasleđe“. Suvaču u Kikindi tek treba predstaviti mladima.

„'Interpretacija nasleđa' bila je posvećena volonterima, srednjoškolcima turističkog smera, zapravo u njih polažemo nade da su oni ti koji mogu da nam pomognu kod realizacije savremenih sadržaja“, rekla je Lidija Milašinović.

Uz novi prostor za posetioce osmišljen kao moderni deo kompleksa, suvača će biti dostupna javnosti već naredne nedelje, a procenjuje se da će projektom „Putevi mlinova“ ovaj raritet u Kikindi godišnje posetiti više od 50.000 mališana iz naše zemlje i inostranstva.