Može li molekularna kuhinja da unapredi srpsku

Podizanje standarda u gastronomiji rezultiralo je i razvojem molekularne kuhinje. Nisu u pitanju nikakvi laboratorijski eksperimenti, niti komplikovani naučni metodi, tvrde oni koji tu novinu primenjuju u svetu.

„Želimo da razbijemo zablude o molekularnoj kuhinji, čime pomažemo kuvarima da, na prirodan način, poboljšaju ukus i izgled. Mi smo hemijske mašine, možemo u sebi da stvorimo reakcije. I kada posolite luk dođe do reakcije. Organizam sam menja šećer i ne treba se toga plašiti", rekao je šef „Sose" iz Španije Eduard Asuzaza.

To smatra i Nikola Ćirić, koji je inicirao prvu prezentaciju u Srbiji tog novog pravca za šefove kuhinja renomiranih restorana i hotela. On smatra da naši kuvari mogu da pariraju svetskim.

„Mi ni od čega umemo da napravimo nešto, mislim da to dovoljno govori o kuvarima, a još kad bismo proširili malo granicu kuhinje, to jest kad bismo se upoznali sa ovim namirnicama, mislim da nam kraja ne bi bilo ugostiteljstva i što se tiče same kuhinje", rekao je Nikola Ćirić, organizator prezentacije molekularne kuhinje.

Ako nemamo more, turiste možemo privući mirisom i ukusom kuhinje. Molekularna kuhinja primenljiva je i na tradicionalne recepte.

„Ono ulje koje vam ostane od ajvara, kada pripremite ajvar, ostavite i onda pomešate sa maltosekom i dobijete prah od ajvara, bukvalno. Taj prah od ajvara možete da pripremite na više načina", navodi Vlajko Bešić, šef kuhinje restorana u Beogradu.

„Ništa ne može zameniti komplet lepinju, ali bi moglo da se primene neki elementi dekorativni, pojačivači ukusa, koji bi mogli recimo da komplet lepinju plasiraju na domaće tržište", navodi Dejan Vujičić, takođe šef kuhinje restorana u beogradu.

U molekularnoj kuhinji tvrde da se na prirodan način izdvajaju sastojci da jela budu poboljšana, ali da svaka kuhinja sačuva specifičnost.