„Tristaće“ je vozila milicija, ali su ipak bili statusni simbol

Pune 43 godine Zrenjaninac Radovan Moldovan, ili kako ga komšije zovu Rača, druži se sa svojim „tristaćem“. Kada ga je kupio imala ga je Milicija i retki Zrenjaninci. Rača je tada bio glavni u društvu. Kako onda, tako i danas, samo je razlika u godinama, jedan i drugi su stariji za 43 godine.

„Bio je maj 76. godine kada sam ga isterao iz bivšeg Remonta, našeg. I onda sam, pošto je sijalica za gorivo sijala jako crveno, prvo gorivo sipao. I kada sam sve sabrao, koštao me je pet i po hiljada. Došao sam kući i od onda sam krenuo da se vozim sa njim, kako po gradu našem, tako po našoj staroj Jugoslaviji, ali i po velikom broju država iz Evrope. Rumunija, Mađarska, Bugarska, Italija, čak do Francuske sam bio sa njim. U Grčkoj sam bio i fala bogu, šta mi je drago, da me nikada nije ostavio. Ja sam ga održavao, čuvao. Ja ga volim“, iskren je Radovan.

Iako je „tristać“ prestao da se proizvodi osamdesetih godina, još uvek mogu da se nabave rezervni delovi, a što se tiče popravke, kako Rača kaže, sam ga održava u 95 odsto slučajeva.

„Oko mehanike, i lekar, i medicinska sestra, sve sam ja njemu. A što se tiče limarije, tu imam jednog starog prijatelja, to je moj komšija, Milenko Berić, on je doktor za limariju“, dodaje ponosni vlasnik „tristaća“.

Ako se vozi brzo, objašnjava Radovan, njegov „tristać“ onda troši mnogo goriva. Kada je bio nov, na otvorenom putu je trošio oko osam litara benzina, a sada troši oko devet, ali u gradu ume da potroši i do 12, 13 litara, no taj problem je rešen tako što mu je ugrađen plin.

Račin „ljubimac“ je prešao oko 350.000 kilometara i veruje da će ga služiti dok god on bude mogao da vozi. Smatra da je za kola najvažnije da budu garažirana. A ako u ove zimske dane ima problema sa paljenjem, to reši na prost način. Podigne haubu, uzme čekić i udari u dva tri određena mesta i „tristać“ pali, kaže u šali, a možda i ozbiljno, zrenjaninski Flojd.