Kad se žena na nešto namerači: muževljevu radionicu pretvorila u uspešnu mašinsku firmu

Letimičan pogled na ovu radionicu sigurno ni na koji način ne bi asocirao na knjigovodstvo. Nije ni nas, dok nismo upoznali Snežanu Obradović, ženu koja je nakon privatizovanja firme u kojoj je radila, otvorila knjigovodstvenu agenciju iz koje je ubrzo prešla u posao mašinske obrade.

Iako se u ekonomiji bolje snalazila, od sna da radi u velikoj hali punoj mašina nije htela da odustane, iako o tome ništa nije znala. Znala je samo da na raspolaganju ima suprugovu kovačko-bravarsku radionicu.

„Svi smo mi učili maltene u hodu, kada smo zaposlili prvog inženjera i operatera. On je imao najveće znanje o tome kako se to radi. Možete zamisliti kad smo kupili prvu mašinu. Prvo su morali da mi objasne da je za svaki materijal potreban poseban alat“, priseća se Snežana Obradović.

Kada je pre četiri godine Snežana pokrenula posao u radionici postojala je samo jedna mašina na kojoj je radio jedan radnik. Danas ona zapošljava 20 radnika, a i broj mašina se povećao.

Ovde su najviše zastupljenje si-en-si mašine koje se kontrolišu pomoću kompjutera i rade po određenom programu. Ali nisu zapostavljenje ni klasične, kao što su strugovi, glodalice, dubilice... Sve što je potrebno da bi se izradili delovi potrebni za brojne mašine.

„Trenutno najviše radimo za medicinske uređaje, za rendgene, skener aparate, stolove za pacijente, zatim nadzorne kamere, robote, kompjutere, razne pakerice, sve metalne delove koje vidite možemo da proizvedemo“, navodi Snežana.

Najpre inženjeri osmisle kako bi delovi trebalo da izgledaju, za mašinske programe su zaduženi programeri, dok operateri svemu daju konačan oblik. Polovina onoga što nastane u ovoj radionici završi na domaćem tržištu, dok se polovina izvozi. Najčešće u Nemačku, Austriju, Holandiju, dok je sa Slovenijom saradnja intenzivnija.

„Pošto se bavimo delatnošću koja je specifična i u Sloveniji to je nedostatak iste ovakve proizvodnje i onda su nam oni ponudili u njihovom tehnološkom parku da otvorimo firmu. Počeli smo da radimo. Međutim, u jednom trenutku sam dobila ponudu koju nisam mogla da odbijem i ja sam firmu prodala“, istakla je Snežana.

Mnogi su tada mislili da je to učinila zbog toga što je radna snaga u Sloveniji skuplja nego u Srbiji, međutim Snežana tvrdi da to nije razlog.

„Ja sam izabrala Srbiju, između Slovenije i Srbije, ja sam izabrala Srbiju. Ne postoji velika razlika u poslovanju – Slovenija ima veća podsticajna sredstva, ne plaća se taj poreski dobit. Slovenija ima svoje prednosti, ali i minuse. Primera radi, nisam mogla da nađem radnu snagu, to mi je bio najveći problem, naći operatera. Ovde u jednom čoveku imam - inženjera, programera i operatera, a tamo to ne postoji“, objašnjava Snežana.

I to je osnovna prednost poslovanja. Kao nedostatak ističe odsustvo finansijske podrške preduzetnicima, koja bi omogućila ulaganje u novu opremu i učinila ih konkurentnim evropskim proizvođačima.

„Sve zemlje EU primenjuju poreski kredit. Najjednostavnije rečeno, kada uložite u neko osnovno sredstvo da od države imate podsticaj i da na tu količinu novca ne plaćate porez na dobit“, kaže Snežana.

Kada je reč o dobiti, prvi novac počeo je da im se vraća nakon godinu dana poslovanja. Ipak, novac ne motiviše mnogo, ako ne napredujete. Zato već sada rade na sopstvenom proizvodu, ali i na osvajanju ruskog tržišta. U vezi sa tim, Snežana će kraj meseca dočekati u Rusiji.