Masline koje su okrepile srpske ratnike

Više od četiri i po miliona stabala maslina raste na nevelikih 580 kvadratnih kilometara ostrva, a njihovo ulje, za koje je još Hipokrat tvrdio da leči šezdesetak vrsta bolesti, u Velikom ratu poklanjano je za ishranu i što brži oporavak srpskoj vojci.

Kostas Andriotis sa Krfa navodi da su čak i sveštenici govorili narodu da je ulje potrebnije srpskoj vojsci nego svecima, pa da ga ne donose u crkve, za kandila, već daju Srbima.

Na Krfu masline slobnodno rastu, ne orezuju se, a otresanje je prepušteno jakim vetrovima. Prikupljaju se u mreže, i to tri puta, od novembra do februara i potom cede. Spiros Stamatelos proizvodi samo ekstra devičansko i devičansko maslinovo ulje.

„Primenjujemo isključivo mehaničke postupke u uslovima koji ne dovode do promene sastojaka ulja“, ističe Stametelos.

Najstarije kultivisano drvo poznato čoveku na Krf je stiglo iz Sirije i sa Krita. Za vreme vladavine Mlečana, tu je zasađeno oko dva miliona stabala, a za svakih stotinu novih, Krfljanima je isplaćivano 12 zlatnika.

Koliko su bile važne, svedoči i davnašnji običaj, da se, pri podeli imanja, kupovini i prodaji zemljišta, zemlja merila brojem stabala masline, a ne arima. Zato su, neretko, i danas mnoge međe na Krfu tako krivudave.

Mnoga stabla ovde su izbrojala 1.200 godina, a postoje i ona za koja se tvrdi da su stara i dva milenijuma.

O vezi Grka i maslina svedoči i Atina – legenda kaže da je novonastali grad dobio ime po boginji mudrosti jer mu je poklonila upravo – sadnicu masline.

Najstariju srpsku malsinu, na Svetoj Gori, zasadio je car Dušan, 1347. godine, a ono što će sa Krfa, oporavljena srpska vojska poneti 569 godina kasnije, možda nisu bile grančice masline, ali jeste ono čega je ona simbol – mira, pobede i mudrosti.