Škola tkanja kao terapija odmaranja

Kad su prekinule nit sa poslodavcima, uvezale su se u tkačku priču. Građevinskog inženjera Adaletu i poljoprivrednog Maju u poslovnu priču uplela je ljubav prema ručnom radu i blizina stanovanja. Želja da i drugima prenesu znanje rezultirala je pokretanjem radionice tkanja.

„Imamo mi nekih dodirnih tačaka gde se slažemo, imamo i nekih različitih mišljenja, naravno kao i svi, ali u principu nekako funkcionišemo i odlučili smo da napravimo radionicu i da napravimo jedno udruženje koje treba da zaživi i koje će se sastojati od nas i naših učenica“, objašnjava Adaleta Olivera Nuhić.

A kada je reč o učenicama, njihove radionice pretežno pohađaju sredovečne žene, koje umeju da cene osobenost i umeće izrade ručnih radova.

„Ne mogu reći da nije bilo muškaraca, bio je jedan dečak koji je napravio tapiserijicu u obliku rakete, ali uglavnom su žene između 35 i 40 godina, ali i starijih“, kaže Maja Petrović.

Za ovim razbojem radi se sa različitim predivima. Različita su i raspoloženja, a kako mi ovde kažu tkanje im često dođe kao terapija posle koje im se popravi raspoloženje.

„Razvijate svoju kreativnost prosto i smirujete užurbanost, usredsredite svoje misli na tkanje eto i taj jedan spoj mislim da im je zanimljivo ideja daljeg bavljenja tkanjem“, ističe Maja.

Ovde se sve tka, ograničenja nema kada je reč o komadima, od kapa, šalova, ponča, pa sve do torbi i tapiserija. Ograničenja postoje samo u smislu cene prediva i mušterija.

„Ljudi kad imaju goste iz inostranstva, idu u inostranstvo, imaju prijatelje, naši kupci su najčešće ti koji su vezani na neki način za inostranstvo ne moraju biti stranci, ali pošto danas po tržnim centrima imate u bilo kom velikom gradu apsolutno sve isto, ljudi koji žele da naprave nekom poklon oni dođu pa ili naruče nešto ili proberu nešto što imamo“, navodi Adaleta.

„Trudimo se, nije baš najsjajnije, ali ne znam nadam se da će se naš trud isplatiti u skorije vreme jer su se ljudi navikli na neke masovne proizvodnje. Ovo su ipak stvari koje zahtevaju puno rada i ne mogu biti jeftine“, kaže Maja.

Iako je reč uglavnom o modernim komadima, Adaleta i Maja se trude da provuku i poneki tracionalni motiv poput pirotske šare.

A kada je reč o vremenu, u ovom poslu volele bi da uživaju u budućnosti, ali i da od njega žive.

„Želim da vidim sebe u tkanju u budućnosti. Mislim da za ljude koji imaju svoj fazon i svoj stil će uvek postojati to. Trendovi na Instagramu pokazuju da je popularno pravljenje tapiserija koje se tkaju. Ako se ne bavite proizvodnjom odeće možete se baviti u tapiseriji, pravite ukrase za kuću i sve mogućnosti koje pruža tkanje“, zaključuje Maja Petrović.