Šta je sve u opisu posla žandarmerijskih „foka“

Marko Mladenović kaže da njihov posao uključuje širok dijapazon aktivnosti, od potrage za nestalim licima, predmetima krivičnih dela do obezbeđenja skupova na vodi i važnih ličnosti.

Prema njegovim rečima, pretraga reka i dna je veoma komplikovana i zahteva dobru opremu, koju je njegov kolega Ljubomir Ćirić predstavio u studiju Jutarnjeg programa RTS-a.

„Imamo 'Kirbi-Morgan' kacigu, koja se najčešće koristi za obavljanje podvodnih radova. Primera radi, kada imamo vozilo pod vodom, pa moramo da sečemo. Sa ovom kacigom na glavi ronilac je pod vodom, a kompletnu logistiku i brigu za njegovu bezbednost preuzimaju ljudi na površini“, objasnio je Ćirić.

„Kirbi-Morgan“, polusuvo odelo, kompenzator plovnosti, peraja, komunikaciono uže povezano sa stanicom, ali ponekad ronioci nisu u stanju da ga koriste, pa ga zamenjuju sa „životnim užetom“, kojim je povezan sa asistentom na površini.

Ćirić ističe da je posao ronioca daleko opušteniji ako situacija omogućava da se koristi uže kojim ronilac može slobodno da komunicira sa asistentom.

Boce, instrumenti za merenje pritiska, rukavice, nož, kompas i još pregršt drugih stvari su na raspolaganju roniocima Žandarmerije.

Iako je važno da se nekada što brže odreaguje, Ćirić objašnjava da je ipak najvažnije da se ne propusti nijedan element opremanja ronioca i da sve dok ne dođu na lice mesta ne mogu da znaju šta će im tačno od opreme biti potrebno.

„Teren je taj koji nam diktira kakvu ćemo opremu koristiti. Pre zaranjanja se vrši procena terena, pa se u skladu sa time priprema oprema“, navodi Ćirić.

Mladenović ističe da su najteži zadaci potrage za nestalom decom i da to svakom roniocu najteže pada, prvenstveno kao roditeljima i ljudima.

„Uopšteno se trudimo da takve zadatke što pre zaboravimo“, kaže Mladenović.

Ima i lepih stvari, dodaje Mladenović: „Kada putujemo na ili se vraćamo sa zadatka trudimo se da budemo relaksirani zato što znamo da nas čeka komplikovan i složen zadatak.“

Smatra da je psihofizička osposobljenost najbitnija u poslu ronioca – posebno psihička da bi se podneli svi izazovi.

Ćirić objašnjava da je znanje to što neutrališe strah i stres, pa se zbog toga često održavaju predavanja, unapređivanje znanja, saradnja sa brojnim jedinicama i seminari.

Treninzi su gotovo svakodnevni.

„Osim toga što smo dobri plivači, najvažnije je da znamo da ukažemo prvu pomoć i pomognemo ljudima. Takođe, ronilački poziv zahteva i znanje vožnje motornih čamaca, alpinizam, vezivanje užadi, obavljanje podvodnih radova“, kaže Ćirić.

Na šta su sve nailazili na rečnom dnu? Mladenović kaže da ima dosta olupina brodova, ali i zaostavština naše neekološke svesti – školjki šporeta, automobila...

Za to što se opredelio da bude ronilac Mladenović najviše „krivi“ znatiželju, koja je posle izrodila ljubav pa prešla i u profesiju.