Stare trube bez njih neće da zatrube

Svima se žuri, da majstor popravi, ili proveri trubu uoči nastupa. Radionica Predraga Krstića je u prizemlju porodične kuće, radi već 20 godina i zna trube svih najpoznatijih trubača sa juga Srbije. Ima posla tokom cele godine, kada se orkestri pripremaju za svadbe, proslave, a najviše oko Vlasinskog leta i Sabora u Guči.

„Najčešći su kvarovi tako da prilikom transporta ili kad je mala pauza, neko zakači trubu, kao što je ovaj kolega odradio i padne truba, pa se onda lim uvali i mora da se vrati na mesto. Nije to samo zbog zvuka, normalna stvar je da ima i toga, zbog zvuka, ali i zbog estetike, da lepša bude truba i da izgleda kako valja. To su ventili, odakle ton potiče“, objašnjava Predrag Krstić, majstor za trube.

Da popravlja instrumente je počeo zbog brata, koji je trubač.

„Počeo sam da ih popravljam zbog brata trubača – Bojana Krstića, ovogodišnjeg dobitnika prvog mesta na Vlasinskom letu. Kada je bio mali, pala mu je truba, pa sam uzeo da je sredim. Onda smo počeli tako, ja je uzmem i to rasturim, sve sam je rasklopio, počeo, da vidimo gde je problem, kako ćemo, gde ćemo i onda same ideje dođu“, priseća se Krstić.

Kaže da brat i dalje dolazi kod njega na popravku.

„Svi se bune, kažu: Kako bratu naplaćuješ? Pa kako da ne naplaćujem, to je posao, gubim dan“, dodaje Krstić.

„Na kraju, jer kao što ulje motor čuva, isto kažem čistoća trube, unutrašnja čistoća, iznutra, podmazivanje, čišćenje – to čuva instrument. Bez podmazivanja i čišćenja nema doborg tona, nema dobre trube i nema doborg zvuka“, ističe Krstić.