Srbi Bečlijama objašnjavaju istoriju čokolade

Beč ima nešto više od 100 muzeja, a u najstarijem zabavnom parku u Evropi – „Prateru“, koji je sam po sebi jedna vrsta muzeja, na oko 2.000 kvadratnih metara prostire se Muzej čokolade, koji vode brat i sestra rodom iz Srbije, Jovana i Bojan Misaljević.

U bogatoj i jedinstvenoj postavci može se videti kako je zrno kakaoa došlo u Evropu i ko mu je „pomogao“ u širenju starim kontinentom.

I sami Austrijanci mogu naučiti nešto o svojoj istoriji, odnosno koju ulogu je imala Habsburška monarhija u čokoladnom svetu.

„Dugo smo razmišljali o tome da bi trebalo otvoriti jedan ovakav muzej, i posebno u Beču, s ozbirom na to da čokolada i kakao imaju veliku tradiciju u ovom gradu“, ukazala je Jovana Misaljević, dodajući da čitava porodica, a posebno njen brat Bojan, ima dugogodišnje iskustvo u kakao industriji.

„Koncept muzeja je kombinacija između edukacije i zabave. Prostire se na 2.000 kvadratnih metara. Na početku se može naučiti čitava istorija čokolade. Od toga šta znači kakao, i kako je dospeo do našeg kontinenta. Odnosno ko su Asteci i Maje. Nakon istorijskog dela, ulazi se u džunglu gde se prikazuje geografski i biološki pojam, odnosno kako izgledaju plantaže, kako izgleda biljka, kako se od zrna kakaoa dolazi do čoklade“, objasnila je Jovana.

U sledećem delu muzeja nalazi se zabavni sadržaj za mlađe i starije, koji kroz interaktivne stanice mogu da dožive kakao i čokoladu na drugačiji, jedinstven način.

„Čokolada ima veliku povezanost sa ovim gradom. Zahvaljujući francuskoj kraljici Ani od Asturije, čokolada se proširila u Evropi. Ona je kakao prvi put probala u Španiji, oduševila se tim pićem i donela ga u Francusku, gde ga je predstavila svom suprugu Luju 13. Od tog trenutka se kakao širio na jug Francuske, Belgiju, Englesku, Austriju i širom kontinenta“, objasnila je Misaljevićeva.

To su neki podaci koji mnogi Austrijanci ni ne znaju, pa im muzej otkriva ideo njihove istorije.

Posebnom izgledu muzeja doprinose i mnogobrojne čokoladne umetničke figure iz oblasti kulture i istorije od kojih su pojedine teške i više od 350 kilograma.

Na samom izlazu nalazi se i velika radionica u kojoj zainteresovani mogu, uz instrukcije stručnjaka, sami praviti svoj kakao i čokoladu. Radionice su namenjene za sve starosne grupe, od vrtića do penzionera.

Misaljevići su pravi znalci svega oko kakaoa i čokolade, prate i sve trendove, a tako i onaj koji predeo Evrope voli koju vrstu čokolade.

„Primetili smo da posetioci sa našeg prostora više konzumiraju mlečnu čokoladu. Nemci i stanovnici severnog podneblja radije jedu tamnu čokoladu, a istočni blok mlečnu. To su neki podaci do kojih smo došli tokom godina bavljenja čokoladom“, objasnila je Misaljevićeva.