Ako imamo mamu i tatu, može i vaspitačica i vaspitač

U profesiji koja pretežno važi za žensku, Bojan Kiš radi skoro sedam godina, uživa i voli svoj posao.

„Deca malo drugačije reaguju na muške vaspitače. To je nešto što je retko i poistovećuju se sa tom ulogom oca i muške figure u vrtiću koju imaju kod kuće tako da se to prenosi i na vrtić. Mi radimo sve aktivnosti, pokrivamo sve oblasti vaspitno-obrazovnog rada, isto kao i naše koleginice, s tim što, kao muška figura, više se vezujemo za sport, fizičko vaspitanje, muziku, što deca posebno vole“, objašnjava Bojan, jedan od 70 vaspitača koliko ih Beograd trenutno ima.

„Jako vole tu mušku ulogu, pogotovo dečaci koji verovatno manje vremena provode sa očevima koji više rade. U mnogim situacijama više rade, tako da se identifikuju sa vaspitačima, vole sa njima da provode vreme i organizuju neke muške igre, znači taj neki fudbal. Ali moram da kažem i da devojčice jako pozitivno reaguju i na muški glas i na njega kao figuru u vrtiću“, ističe Sanja Lazović, pomoćnica direktora predškolske ustanove „Dečji dani“.

Iako žene preovladavaju u ovom poslu, najbolje je da sa decom rade i vaspitačica i vaspitač.

„Muško-ženska kombinacija, koleginica i kolega, daju neki dojam jedne porodice i ovde u vrtiću i na taj način utičemo značajno na njihov razvoj, kao što utiče porodično vaspitanje, tako i ovo predškolsko“, smatra Bojan.

Sa decom pod ruku uvek idu i smešne situacije i često se dešava da ga deca oslove sa tata. Isto tako, roditelji prenose i da kod kuće deca oca oslove sa Boki ili Nikola, kako se zove Bojanov kolega.