Borko Rastović je bio u Černobilju i ušao u „Zonu“!

Stručni seminar u Ukrajini za Borka je bio „dovoljno blizu“ da se odluči da poseti Černobilj. Pisao je da ga je nuklearna katastrofa u Černobilju fascinira i da je dosta čitao o njemu. Ipak, pre odlaska u Pripjat morao je da se pripremi - psihološki, teknički, organizaciono.

„Oduvek sam znao da ću posetiti Černobilj. Odrastao sam u vreme kada se černobiljska katastrofa desila i zapamtio sam je kao najveću tehnološku katastrofu u istoriji čovečanstva. Čim se ukazala prilika da posetim Kijev, to jest stručnu konferenciju u tom gradu, odmah sam počeo da planiram put“, otkriva gost Jutarnjeg programa RTS-a Borko Rastović, zaposlen u „Infostudu“.

Kompletan put, priča Borko, bio je prožet osećajem da ide iz greške u grešku: „Kolega koga sam zvao da ide sa mnom nije to želeo. Posle toga sam shvatio da postoji mnogo ograničenja: kompletno telo, tokom boravka u 'Zoni' mora da bude pokriveno, nema kratkih čarapa, kratkih majica, obavezna je kapa, od Ukrajinske vlade dobija se dozimetar koji takođe mora da se nosi tokom boravka u 'Zoni', a po izlasku se kontroliše. Vodič ima uređaj za satelitko praćenje kojim nadležni prate kretanje grupe“.

Mnogi ne shvataju, ističe Borko, da Černobilj nije na mestu gde se nalazi elektrana: „Postoji zona od 30 kilometara i zona od 10 kilometara ('Zona'). U široj zoni postoje kontrolni punktovi, zatim se dolazi do Černobilja, a tek onda se nailazi na zonu od 10 kilometara u kojoj se nalaze četiri reaktora nuklearne elektrane i gradić Pripjat“.

Cela „Zona“ može se obići, ali isključivo uz prisustvo vodiča jer postoje mesta koja nisu za život, niti kratak boravak.

Na mestima sa najvećom radijacijom na kojima je tokom ekskurzije Borko bio zabeležena je i do 2.500 veća radijacija od prosečne dozvoljene.

„Da smo na tim mestima gde je 2.500 radijacija veća od normalne, proveli sedam sati nakupili bismo radijacije koliko i za godinu dana“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Na mestu najveće nuklearne katastrofe ne vide se zgrade, samo beton i gvožđe, ne vide se ulice, vegetacija je „sažvakala“ sve, a ostalo je pauzirano u vremenu.

U nuklearnoj elektrani u Černobilju, uglavnom na održavanju ili izgradnji novog sarkofaga, i dalje radi oko 3.000 ljudi.

Borko Rastović posle ovog iskustva ističe da seriju Černobilj nije gledao, ali i da ne veruje da će je gledati.