Bubašvabe postaju neuništive

Postoje različiti insekticidi namenjeni za borbu protiv bubašvaba i ostalih neželjenih insekata koji okupiraju naše domove. Neki im napadaju nervni sistem, neki egzoskelet, a nekim moraju biti izloženi duži vremenski period. Međutim, mnogi insekti, uključujući i bubašvabe, razvili su otpornost barem na jedan od najčešće korišćenih insekticida.

Pošto bubašvabe žive samo oko 100 dana, ta otpornost se može veoma brzo razviti i sa genima iz najotpornijih primeraka preneti na sledeću generaciju.

Da bi testirali otpornost bubašvaba, istraživači su tretirali tri različite kolonije u više stambenih zgrada tokom šest meseci. Populacije su testirane na tri različita insekticida: abamektin, bornu kiselinu i tiametoksan.

Na jednom uzorku korišćena su sva tri preparata, jedan za drugim, tri meseca pre ponovljenog ciklusa. U drugom tretmanu istraživači su koristili mešavinu insekticita svih šest meseci, a na trećem je svih šest meseci primenjivana samo jedna hemikalija za koju se pretpostavilo da je najefikasnija.

Bez obzira na različite tretmane, veličina populacije bubašvaba se nije smanjila tokom vremena. Nije se smanjivala čak i kada su istraživači odjednom koristili višestruke insekticide, što je inače uobičajen postupak kojim se koriste istrabljivači buba. Na osnovu ovih pokazatelja istraživači su došli do pretpostavke da bubašvabe brzo razvijaju otpornost na sve tri testirane hemikalije.

Uspeli su da otkriju da jedino abamektin gel mamac ima mogućnost da uništi makar deo kolonije.

Ovaj fenomen ne može se objasniti bez detaljnijeg genetskog ispitivanja. Ali, ako bude dokazan, to znači da će borba protiv ovih štetočina biti nemoguća samo hemijskim insekticidima.

Umesto toga, kažu istraživači, ljudi će morati da koriste metod poznatiji kao „integrisano suzbijanje štetočina“, koji pored hemijskih sredstava, podrazumeva i postavljanje zamki, viši stepen higijene i mehaničko uklanjanje legla.