Poslednji Titov baštovan

Više od 40 godina Milomir Pavlović zvani Paja ima isti posao. Nekada je bio Titov baštovan, a i danas održava vrtove Muzeja Jugoslavije.

„Služio sam ovde vojsku pre nego što je Kuća cveća sagrađena, jer sam kao vojnik učestvovao u radu u sređivanju, doterivanju, izgradnji i tu sam i ostao. Zahvaljujući tom nekom radu vojničkom ja sam ostao u Kući cveća da radim“, objašnjava Paja.

Tako je saobraćajni tehničar Milomir postao baštovan. U šali kaže da ništa osim kosilice nije vozio. I dalje se seća svog prvog radnog dana.

„Prvi radni dan bio je u Starom dvoru, radio sam pripreme za posetu Džeralda Forda, američkog predsednika, koji je trebalo da dođe četiri-pet dana posle mog počinjanja rada. Mi smo kao grupa mladih dečaka, nas šest, ostali da radimo i tu smo imali jednog Amerikanca i sarađivali smo sa njim i tada smo prvi put videli predsednika neke strane zemlje i druga Tita“, seća se Milomir.

Poslednji Titov baštovan nam otkriva koliko je maršal bio zahtevan kada je reč o uređenju vrta.

„Lično Tito nije bio zahtevan. Tito je samo voleo da se ne seku drveta i da se ne seku grane pošto je on bio stariji čovek i mislio je da on ne može da sačeka da drvo ponovo poraste. Mislio je da tako treba da bude, staro drvo, star on. Međutim, Jovanka je kao žena koja je mlađa, volela je da se to sve skreše, dotera, oblikuje, da to bude malo u modernijem fazonu. Tito je voleo zapuštenije jer je bio ljubitelj ptica. Ptice traže zagušeniji prostor, zapuštenije šiblje. Sad je uređena drugačije atmosfera“, dodaje baštovan Paja.

Da procvetaju ruže, zamirišu jorgovani ili ukrasni žbunovi budu pod konac, za to se brinulo čak 13 baštovana kojima su šefovi bili vojna lica. Danas je jedna od najposećenjih atrakcija u Beogradu. Kuća cveća je sagrađena 1975. godine i trebalo je da bude zimska bašta u kojoj bi Josip Broz odmarao. Nekada se maršalat prostirao na čak 13 hektara, a danas ovaj komleks zauzima dva i po hektara.

Osim što je poznanike i prijatelje oduševljavao njegov posao, mnoge je često i intrigiralo koliko je zarađivao kao Titov baštovan.

„Posao kao i svaki drugi, jedino što smo imali kvalifikacije. Nije mogao da ima platu kakvu je ko želeo, imao je pravilnik i to je bilo to. S tim što smo mi kao radnici koji smo radili kod Tita imali 20 odsto veću platu u odnosu na službenike istog zvanja, srednjeg obrazovanja. Malo smo bili više nagrađeni s te strane, pošto smo mi bili izloženi i nepogodama, vremenu, hladnoći, toploti. Radili smo i po kiši i po snegu, kad nekad mora nema druge“, objašnjava Milomir.

Iako se za četiri decenije ovaj vrt i te kako promenio, Paja ga sa istom ljubavlju održava i to će činiti dokle god ga zdravlje bude služilo. Osim što uživa u prirodi, povremeno i piše pa je tako sve svoje uspomene sabrao je u knjigu Sećanja Titovog baštovana.