UN: Čovekov opstanak ugrožen

Gubitak vrsta se odigrava više stotina puta brže nego u prošlosti. Polovina vrsta na kopnu „nema dovoljno staništa za opstanak“ i najverovatnije će izumreti u narednim decenijama ukoliko se nešto ne promeni.

Ni okeani nisu u boljem stanju.

Naučnici su se okupili u Parizu kako bi predstavili izveštaj koji ima više od 1.000 stranica, a sačinilo ga je 450 naučnika koji su koristili 15.000 naučnih i vladinih izveštaja.

„Svi se slažu da smo u velikoj nevolji. Ovo je najjači poziv na poništavanje trenda uništavanja prirode“, kaže Rebeka Šo, glavni naučnik Svetske fondacije za prirodu.

U izveštaju se ne radi samo o životinjskom i biljnom svetu već i o zaštiti sveta, koji će biti sve negostoljubiviji za ljude na njemu.

„Čovečanstvo zapravo predstavlja najveću pretnju za stabilnu proizvodnju hrane, postojanje pitke vode i zdravlje ljudi“, ističe Robert Votson, nekadašnji čelni naučnik u Nasi.

Dodaje i da će siromašno stanovništvo podneti najveći teret.

Pretvaranje šuma, livada i drugih teritorija u farme, gradove i druga zemljišta ostavlja biljke i životinje bez svojih staništa. Oko tri četvrtine kopna, dve trećine okeana i 85 odsto ključnih močvarskih područja pretrpelo je ozbiljna oštećenja ili je zauvek izgubljeno.

Preterano ribarenje dovelo je do toga da je trećina ribljeg fonda ulovljena.

Globalno zagrevanje dovodi do vremenskih ekstrema zbog kojih je mnogim vrstama ugrožen opstanak. Na udaru je skoro polovina kopnenih sisara i četvrtina ptica.

Zagađivanje zemljišta i vode. Svake godine 300 do 400 miliona tona teških metala, rastvarača i toksičnih materija ispusti se u svetska mora.

Omogućavanje širenja invazivnih vrsta, koje uništavaju autohtone biljke i životinje. Od 1970. godine zabeležen je prosečan porast broja invazivnih vrsta po zemlji za oko 70 odsto.

Borba protiv klimatskih promena i spasavanje vrsta podjednako su važni zadaci, ističe se u izveštaju, a treba da se sprovodu uporedo jer pojačavaju efekte onog drugog.