Kako projekat gradnje srednjovekovnog zamka može da oživi Notr Dam

Vatra je pre nekoliko nedelja progutala najveći deo drvenog krova Notr Dama, ali je zahvaljujući velikim naporima vatrogasaca spasena noseća struktura. Ipak, ostalo je pitanje da li će moći da bude restaurirano u pređašnje stanje.

I dok francuski zvaničnici, stručnjaci za kulturno nasleđe i arhitekte razmatraju kako da povrate svetski dragulj gotske arhitekture, mnogi ih upućuju na zamak Gedelon, 200 kilometara od Pariza, piše britanski list Gardijan.

U Gedelonu je godina 1250, a lokalni aristokrata Žilber Kortno dobio je dozvolu da izgradi zamak. Cilj čitavog projekta je da se bolje razume kako je gradnja u 13. veku funkcionisala.

Merilin Martin je jedan od glavnih pokretača gradnje Gedelona, a smatra da bi eksperimentalna arheologija mogla da pomogne kod rekonstrukcije katedrale Notr Dam.

„Požar je bio strašan, kao scena sa slike Vilijama Tarnera. Tako je lako u takvim situacijama izgubiti nadu i prepustiti se strahu da ništa neće ostati. Ipak, desilo se suprotno. Gotska zgrada je opstala. Njene krovne grede uradile su svoj posao. Izgorele su i pretvorile se u prah, ali su ostavile noseću strukturu čitavu. Koji današnji arhitekta bi mogao tako nečim da se pohvali“, objasnila je za Gardijan.

Francuska ima 40.000 istorijskih zgrada, od kojih mnoge potiču iz srednjeg veka i zahtevaju konstantno održavanje, ali se broj stručnjaka sposobnih za to stalno smanjuje.

Žan Klod Belanže, generalni sekretar francuskog udruženja "Compagnons du Devoir", kojeokuplja brojne stručne zanatlije, kaže da zemlji nedostaje 100 srednjovekovnih kamenorezaca, 100 zidara, 150 stolara i najmanje 200 stučnjaka za krovove.

Zidar Florijan Renuči, koji nadgleda gradilište u Gedelonu, nada se da projekat na kojem radi može da bude prozor kroz koji će ovi plemeniti pozivi biti oživljeni.

„Problem sa evropskim društvom je što smo došli do tog stadijuma gde ručni rad smatramo neuspehom“, ističe Renuči.