Noć dežurnog veterinara ponekad je prava avantura

Veterinaru Valjonu Ismailjiju radno vreme je od dva popodne do sedam sati ujutru. Dostupan je, na pozive odgovara i odmah ide na teren, ukoliko je situacija urgentna.

„Najviše ima veštačko osemenjenje i, bolesne krave ko ima – zove. Najčešće se teljenje dešava u dva noću, u pet, šest ujutru, ili četiri. Tad se najviše teli krava. Stižemo za pola sata, sat“, kaže Valjon.

U najveće selo u Bujanovcu, Veliki Trnovac, Valjon se uputio u domaćinstvo Skendera Tusunija.

„Mesečno jednom, dvaput ih zovemo. Te neka se razboli, te krava ili tele, zovemo ih da ih leči. Uslužni su, brzi su, Valjon najčešće dolazi, a i Srđan često“ rekao je Skender, koji se bavi stočarstvom.

Uzimaju krv, ako sumnjaju na neku bolest, vakcinišu stoku, daju vitamine. U vanrednim okolnostima i stočari pomažu veterinarima.

„Najteže kad su krupni telci, kad se oteli krava, to je ponekad, rađaju se po 70 kila i to je najveći problem“, priča Valjon.

Veterinari prilaze životinji oprezno, jer može naglo da reaguje.

„Špricao sam jednog psa i zbog injekcije koja mnogo peče, on se otrgao. Gazda nije mogao više da drži psa i pustio psa, i ja padnem i slomio sam ruku, imao sam tu situaciju“,  kaže Ismailji.

U Bujanovcu i Preševu većina stanovništva živi od stočarstva. Savete i pomoć, meštani dobijaju od zaposlenih u Veterinarskoj stanici u Bujanovcu.

„Došli smo da izvršimo prenos jednog kućnog ljubimca, i zadovoljni smo njihovim uslugama što se tiče doktora, stručni su i kada su u smeni i kad nisu, možemo da ih pozovemo, jave se, daju nam savet“, rekao je Goran Cvetković iz Bujanovca.

„Prilikom teljenja krave, obavezno moraš pozvati veterinara ili u slučaju da se stoka prejede ili pogiba se, moraš da zoveš. Bez veterinara ne možeš“, navela je Merima Stanojković iz Gornjeg Vrtogoša.

Veterinarska stanica u Bujanovcu ima 41-og zaposlenog, devet je veterinara, a u toku noći prime do deset poziva.