Meduze – od morskih dubina do kosmičkih visina

Naučnici imaju dokaze da su prisutne u svetskim okeanima najmanje 500 miliona godina, možda čak i 700 miliona godina, pa zato meduze spadaju u najstarije životinje na planeti. 

Nemaju mozak ni srce, a njihovo telo uglavnom čini voda (98 odsto). Imaju nervni sistem, labavu mrežu nerava lociranih u epidermisu.

Neke meduze imaju oči. Određene vrste imaju čak vrlo razvijeno čulo vida.

Na primer, kubo meduza ima 24 oka, od kojih dva mogu da vide u boji. Veruje se da je složenost vizuelnih senzora meduze svrstala u retka bića na svetu koja imaju potpun pogled na okruženje od 360 stepeni.

Pojedine meduze su toliko sitne da su praktično nevidljive jer im je prečnik „kape“ tek pola milimetra (Staurocladia, Eleutheria). S druge trane, najveća meduza na svetu, nomura, ima prečnik kape od 6,5 metara i težinu od oko 200 kilograma.

Sopstveni izvor mladosti

Neke meduze, iako zvuči nemoguće, mogu biti besmrtne. Vrsta Turritopsis nutricula je sposobna da prođe kroz proces u kojem ćelije organizma mogu u suštini ponovo postati nove. Ova meduza se, posle seksualne reprodukcije, vraća u stadijum polipa, i ima mogućnost potpunog vraćanja iz stadijuma seksualne zrelosti do seksualne nezrelosti.

Proces se obavlja transdiferencijacijom ćelija. Teoretski, taj ciklus može da se obavlja beskonačno, tako da bi jedinka mogla da bude biološki besmrtna.

Meduze nemaju odvojene otvore za uzimanje jela i oslobađanje fecesa. Jedan isti kanal služi i za konzumiranje hrane i „veliku nuždu“.

Iako tako, na prvi pogled vrlo obične, meduze spadaju u najsmrtonosnija stvorenja na svetu.

Jačina žarenja varira u zavisnosti od vrste. Najotrovnija je verovatno pomenuta kubo meduza, koja može da usmrti odraslog čoveka za samo nekoliko minuta.

Svaka kubo meduza sadrži dovoljno otrova da ubije više od 60 ljudi. Još gore, bol koji izazivaju opekotine od ove meduze toliko je jak da žrtve obično umru od bola, i pre nego što otrov počne da deluje.

Istraživači još nisu pronašli protivotrov, ali vredno rade kako bi ga otkrili.

Jeste li za slatkiš sa meduzinim prahom?

Sa saznanjem da su neke meduze vrlo otrovne, teško je spojiva činjenica da se neke vrste meduza koriste za jelo, najčešće u Japanu i Koreji. U Japanu se pravi slatkiš, koji se dobija karamelizovanjem šećera uz dodatak praha dobijenog od sasušenih meduza.

Dok neke vrste završe na tanjiru, druge meduze stignu, ni manje ni više, nego u svemir!

Nasa je prvi put počela da šalje meduze u svemir brodom „Kolumbija“ početkom devedesetih godina prošlog veka, kako bi testirala kako se snalaze u okruženju bez gravitacije.

Interesantno je da se i ljudi i meduze oslanjaju na specijalizovane kristale kalcijuma, osetljive na gravitaciju, kako bi se orijentisali. Dakle, proučavanje načina na koji meduze preživljavaju u svemiru može otkriti mnogo o tome šta ljudi mogu da očekuju u istoj situaciji.