Otvorena najveća džamija u Turskoj

Verski kompleks će na dan svečanog otvorenja dobiti novi naziv, a kako se očekuje, otvoriće ga turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Džamija je izgrađena u osmansko-seldžučkom stilu sa elementima moderne gradnje i zbog izgleda i položaja već predstavlja upečatljiv simbol grada na Bosforu.

Povodom noći Lejletu-r-regaiba, koja obeležava početak tri sveta meseca u hidžretskom kalendaru, džamija je jutros otvorena, javila je agencija Anadolija.

Impozantni kompleks, pored džamije, sadrži i muzej, umetničku galeriju, knjižaru, konferencijsku dvoranu, umetnički atelje i veliki parking.

„Uporedo s džamijom, izgrađeni su i propratni objekti, kao i uređenje pejzaža i rekreacionog parka na površini 80-90 duluma (dulum je 1.000 metara kvadratnih). Izgrađen je i tunel koji će olakšati pristup vozilima“, izjavio je Ergin Kulunk iz Udruženja za izgradnju i očuvanje džamija i kulture u Istanbulu.

Želja je bila da džamija bude izgrađena u turskom stilu, ali je na konkursu izabran projekat dve arhitektkinje koji je dodatno dorađen pa džamija predstavlja delo osmanske, seldžučke, ali i moderne gradnje.

Džamija je inspirisana delima Mimara Sinana, arhitekte čiji je najpoznatiji rad Sulejmanova džamija u Carigradu, ali nije kopija.

Dimenzije džamije pune su simbolike. Bogomolja ima šest munara, odnosno šest stubova islama.

Svaki od četiri stuba visok je po 107,1 metar, a dva manja su visoka po 90 metara.

Glavna kupola džamije visoka je 72 metra i predstavlja 72 nacije nastanjene u Istanbulu, dok druga kupola, visoka 34 metra, simbolizuje registracionu oznaku tog grada.

U unutrašnjosti kupole napisano je 16 Alahovih imena, a na površini od 220 metara biće ispisana Sura el Feth. Džamija može primiti više od 60.000 vernika (oko 25.000 u unutrašnjosti, 12.500 u dvorištu a u spoljnom dvorištu oko 22.500).

U džamiji je moguće i istovremeno služiti osam dženaza-namaza.