Zbog koga ne škripe daske koje život znače?

Kada krenu na posao, kažu da idu u pozorište. U Beogradskom dramskom pozorištu Predrag Panić je bravar, a Ida Đorđević je biletar. Bez njih se ne može, pa su s razlogom dobitnici nagrade „Mihajlo Fejzulovski“, za rad i doprinos pozorištu.

„Često kažem da ne idem na posao, nego u pozorište. To znači da se mi ovde smejemo, šalimo, rad u pozorištu je zadovoljstvo, mada puno radimo, ali ovde vlada pozitivna atmosfera i svi smo prijatelji“, kaže biletar Ida Đorđević.

Za glavnog bravara posla uvek ima, a vremena je malo. Naročito pred premijere. „Moja uloga je kada dođe novi projekat i scenograf mi dâ crteže ili novu scenografiju da izradim i napravim sve što ima veze sa metalom, konstrukciju, stepenište“, kaže glavni bravar Predrag Panić.

Za Idu kažu kolege da je nezamenljiva i da najbolje poznaje publiku. „Mnoge ljude poznajem i već znam ukus publike, koja predstava bi se kome dopala. Najdraže mi je kada neko dođe prvi put u pozorište, ja mu preporučim predstavu i on se vrati ponovo“, ističe Ida.

Uvek je spremna da pomogne i zabavi najmlađe posetioce.

„Kada dođu deca glumaca ili zaposlenih, da im ne bude dosadno dok čekaju roditelje, ona se igraju neobičnom loptom jer ovo je ipak pozorište“, kaže Ida.

Skoro tri decenije Predrag je veran Beogradskom dramskom pozorištu. Neke predstave se nikad ne zaboravljaju.

„Radili smo stepenište koje je kopija onog u Luvru, za izradu je bilo potrebno više od 2.000 kilograma metala“, kaže Predrag.