Dečji rođendani, nekad i sad – avioni, kamioni, animatori i spejs-šatlovi

Bila su to druženja u kući ili dečjoj sobi. Porodica, nekoliko drugara, po koji balon, rođendanska pesma i naravno torta, mamina ili bakina. Danas su se rođendani preselili u posebne zakupljene prostore.

Roditelji se nostalgično prisećaju skromnijih proslava rođendana i tvrde „kako su se u svoje vreme mnogo lepše zabavljali“.

„Tehnologija napreduje, a samim tim crtani i animirani filmovi za decu nameću taj trend da deca sve više vole tu tehnologiju... Deca traže sve više i jako ih je teško animirati u poslednje vreme“, ističe Milenko Vujić iz UV „Dance".

„Kad sam ja bio klinac, da mi je neko došao ovakav kao ja, sa ovakvom veštinom i svim šta ja sada znam, ja bih pao u nesvest“, kaže Vojislav Šantić, koji decu zabavlja kao klovn Pucko.

Šantić je profesionalni cirkuski umetnik, žongler, ulični zabavljač i deo ansambla pozorišta „Pinokio“, 14 godina je sa decom i kaže da su razlike velike.

„Čovek može da izvede ne znam šta, ali oni i dalje su to videli negde na Jutjubu, tehnika klovna uspe nekako da pobedi sve to zajedno, ta komedija i smeh je univerzalni jezik“, objašnjava Šantić.

Proslava rođendana i prvi sačuvan podatak o klovnovima datira iz Starog Egipta, 2.400 godina pre nove ere. Vremena su se od tada mnogo promenila, ali klovn je uspeo da prebrodi sve i zadrži svoje mesto na rođendanima.

Rođendaska torta kakvu danas znamo i svećice na njoj koje simbolizuju svetlost života su se prvi put pojavile u Nemačkoj u 18. veku. Neki narodi su dodavali svećicu više od godina koje slavljenik puni, jer su verovali da mu tako produžavaju život.

Kod nas se od 19. veka beleži proslava rođendana, do tada se obeležavalo samo krštenje.

Posle rođendanske pesme torta je ukusnija. Slavljeniku ostaje da zažmuri, duboko udahne i zamisli želju. A u dobrom društvu lakše je i svećice ugasiti.