„Super-Mesec“ je izmišljena pojava!

Mediji su prepuni naslova da nas večeras očekuje neobična pojava. Mesec će biti pun, najbliži Zemlji i najsvetliji. Astronom Branko Simonović, gostujući u Jutarnjem programu, naglašava da je priča o super-Mesecu samo još jedan od pseudofenomena koji je u poslednjih desetak godina, sasvim neopravdano, dobio na značaju.

„Ne radi se o astronomskoj pojavi, naprotiv, radi se o jednoj astrološkoj pojavi, što samo po sebi tu stvar čini besmislenom. Priče o super-Mesecu i sličnim pseudopojavama su neutemeljene, nemaju nikakvog osnova, paušalne su, proizvoljne i u krajnjoj liniji to je priča da je 'car go'“, odlučan je Simonović.

Kada ne bismo bili pod utiskom tih neutemeljenih vesti, sigurno ne bismo primetili ništa neobično. Pošto je Mesečeva putanja eliptična, a ne kružna, objašnjava Simonović, kada nam priđe bliže, izgleda nam nešto veći no kada je srazmerno dalje, ali ta promena je izuzetno mala i nije neobična i retka, već se odvija u vrlo pravilnim intervalima.

Podatak da će biti 30 odsto sjajniji je takođe netačan. „Čak i da jeste, naše oko ne registruje promenu u linearnom smislu tako da ta promena od 30 odsto u sjaju je zapravo beznačajna. Sve u svemu, jedno veliko ništa koje postoji zahvaljujući veštačkom podizanju pažnje“, dodaje astronom.

Sve priče o super-Mesecu, plavom, vučjem i tako dalje, koje čitamo poslednjih desetak godina, jesu pseudofenomeni koji nemaju nikakvo naučno utemeljenje. U tom smislu, ovo je pre sociološki nego astronomski fenomen, zaključuje Simonović.

Činjenica je da mi uvek vidimo istu stranu Meseca jer je period njegove rotacije jednak periodu revolucije. Ova vidljiva strana je već istražena, a što se tiče ove druge, dalje, ona je prvi put predmet istraživanja.

Nedavno sletanje kineske sonde na tu stranu od velikog je značaja za astronomiju.

„Trenutno se lender i rover nalaze u stanju hibernacije. S obzirom na to da je nama sada vidljiv pun Mesec, to znači da je ta druga strana sada neosvetljena i nema sunčeve svetlosti koja bi napajala solarne panele. One će se ponovo pokrenuti negde oko 28. februara, odnosno 1. marta“, kaže Simonović.

Inače, ove godine obeležavaju se dve godišnjice vezane za istraživanje Meseca. Prvi je 60. godišnjica udara „Lune 2“ u Mesec, prvog objekta koji je stigao do njega, i 50. godišnjica spuštanja čoveka na Mesec u misiji „Apolo“.

Što se tiče značaja Meseca za nas, ona je višestruka. „Za nas živa bića je značajan zbog nečega na šta ne obraćamo pažnju, a to je da zahvaljujući njemu postoji život na Zemlji“, objašnjava Simonović.

Mesec u dinamičkom sistemu Zemlja–Mesec utiče na stabilnost njene ose vrtnje i zato nema haotična i nagla pomeranja, kao što, na primer, ima Mars. Konstantnost prilika je jedan od preduslova da bi se život začeo i razvio, odnosno evoluirao u pravom smeru.

„Tako da hvala Mesecu, da nije njega mi bismo sada bili možda na nivou bakterija“, zaključio je na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, astronom Branko Simonović.