Dobra kruška, iako je ispod nje Nato bomba

Na samo nekoliko koraka od mesta njenog pada su kuće i počinje naselje, a kako je živeti pored bombe priča stanarka Prijedorske broj 1, Nada Prodanović i najpre kratko kaže: „Bez straha“ – jer su na bombu već navikli.

„Ovde smo se doselili dve godine posle Nato bombardovanja, nismo bili tu kada je bomba pala. Komšije su nam pričale da su predveče svi bežali odavde i odlazili u skloništa, a kada su se ujutru vraćali zaticali su polurazrušene kuće“, objašnjava Nada.

Prema njenim rečima, za bombu su znali od prvog dana stanovanja u Prijedorskoj, a s obzirom na to da su u to vreme došli s Kosova, njima neaktivirana bomba nije predstavljala najveći problem.

Nada je ekipu Tanjuga povela do mesta gde se nagađa da je bomba pala i navodi da je bomba pre pada okrznula obližnju kuću i da se danas nalazi, kako je čula, 30 metara ispod zemlje.

Zbog straha od neaktivirane bombe, to parče zemlje je zapušteno, obraslo u rastinje, a od njega napravljena deponija.

Kuća za koju se smatra da je pogodila bomba, puna je starih i iskorišćenih dušeka, stolica, jastuka i ostalog otpada i smeća koje su, navodi Nada, izbacili stanari iz okolnih zgrada.

U kući je, kako su joj pričali, stanovala porodica, koja je srećom bila u nekom skloništu kada je bomba „zakačila“ njihov dom, a prema Nadinim saznanjima oni su se posle bombardovanja odselili na Novi Beograd, gde su navodno dobili stan u zamenu za tu kuću.

Nema upozorenja o eventualnoj opasnosti

Ne zna se tačno gde se bomba nalazi, jer mesto nije obeleženo i tabla sa upozorenjem ne postoji, ali Nada se priseća da su oznake koje su upozoravale da je bomba u tom delu naselja nekada bile postavljane.

„Nije pala ispod kuće, moguće da je pala ispod kruške, ne znam gde je tačno, možda baš ovde ispod nas“, našalila se Nada.

A ukusniju, krupniju i slađu krušku od ove, koja, sticajem okolnosti, donosi plodove nad neaktiviranom Nato bombom, kaže da nigde nije probala i kroz šalu dodaje da je možda baš tako ukusna zato što je „obogaćena“.

U komšiluku, priča Nada, niko nije za to da se bomba izvadi, jer, kažu „neka je, hleba ne traži, ako sklone bombu, tu će početi naselje da se gradi“, dok je Nada za to da se ukloni, jer smatra da ruševine, rastinje i deponija nisu lepa slika tog dela grada.

Nada Prodanović tvrdi i da je uklanjanje bombe pokušano nekoliko puta, ali da se svaki put završavalo isto: „Dođu, ispitaju i odustanu“. Stanari šire glasine da je to zato što bi uklanjanje bilo skupo.

Jedino što će Nadi nedostajati ako jednog dana urede taj deo grada, jesu različite vrste ptica koje svakodnevno hrani i posmatra utvrđujući njihovu vrstu, a koje su stanište našle upravo u tom rastinju i ruševinama.