Vuna, heklica i mašta je sve što je potrebno za čarobne dečje igračke

Od malih nogu igla i konac bili su njene igračke, a danas studentkinja Dragana Kovačić zahvaljujući njima stvara neobične igračke.

„Počela sam da se bavim time negde početkom 2017. godine. Našla sam tu tehniku amigurumi na internetu, to je japanska tehnika. U suštini to je heklanje punjenih igračaka, ništa specijalno, to je heklanje, samo se prave igračke“, objašnjava Dragana.

U ovaj umetnički svet uvela ju je baka koja je i glavni krivac što se Dragana zaljubila u heklanje.

„Samo kada su neki sveci, ja je podsetim da ne radi jer je veliki svetac, ali ona to voli. Ja sam je učila kako da drži heklicu, kako da pravi ovo sve, dok nije sama skopčala i sada sve sama radi. A sad baka više i ne pokazuje ništa“, priča baka Radojka Kovačić.

Kada je upoznaju, mnogi posumnjaju da Dragana zaista stvara plišane mede, slončiće ili žirafe.

„Svi koji me vide pitaju da li ja to svarno pravim ili neko drugi. Ja igračke pravim od vunica raznih, ali u suštini može bilo koja, pravim i od plišanih i od običnih vunica, i od mekanih, sve zavisi kako ko traži“, napominje Dragana.

Uz bakine savete sledi i one na internetu gde pronalazi inspiraciju za modele i ujedno prati industriju igračaka.

„Ja prvo počinjem glavu da pravim uši, nos i tako to“, objašnjava i dodaje da potom pravi noge koje spaja sa telom i najzad, ishekla ruke.

Za izradu jedne manje igračke potrebno joj je šest sati, dok one veće hekla i po tri dana. Dragana studira medicinu, pa joj heklanje dobro dođe kao odmor od učenja.

„Ja volim ovo da radim. Pravim ih iako mi niko ništa nije naručio, ja pravim zbog sebe. Stalno pravim jer je meni to kao neka zavisnost. Ne mogu da jedan dan preskočim da ne radim“, napominje studentkinja.

Za sada je Dragani ovo samo hobi, koji polako pretvara u posao. Drugarice su priskočile u pomoć pa pomažu u prolazu. Srećne su kada zarade za džeparac i veruju da će igračke tek da donose zaradu.