Čikago i Melburn na 100 stepeni razlike

Temperaturna razlika između Čikaga i Melburna od skoro 100 stepeni, samo je najavila klimatske promene rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, Goran Pejanović iz Nacionalnog centra za klimatologiju RHMZ-a.

Govoreći o iznenađujućoj, naročito za laike, temperaturnoj razlici između Amerike i Australije, Pejanović je istakao da se nalazimo u periodu globalnog zagrevanja, kada dolazi do promene hemijskog sastava atmosfere.

„Zbog čovekove preterane aktivnosti u emisiji gasova staklene bašte, usled emitovanja ugljen dioksida i metana, dolazi do zagrevanja donjih delova atmosfere i dela okeana“, objašnjava Pejanović.

Prema njegovim rečima, polarni vorteks je fenomen koji nastaje strujanjem vazduha oko Severnog pola, sa zapada na istok, a u njemu se nalaze i talasi.

„Kada se uspore ova kretanja, ubacuje se topli vazduh na većim visinama, talasi duže traju i u dolinama dolazi do toplote ili hlađenja, što se upravo desilo u Americi i Australiji“, navodi Pejanović.

Što se tiče našeg podneblja, ove zime imali smo dva hladna meseca u kontinuitetu, što se nije desilo u poslednjih šest godina. Ti događaji su sve ređi. Toplotni talasi su mnogo češći, pa su i sušni periodi češći, objašnjava Pejanović.

„Još je rano da kažemo kakvo će biti proleće. Redovno se eksperti Svetske meteorološke zajednice i meteorolozi Srbije okupljaju i izdaju vremenske prognoze za Jugoistočnu Evropu, pošto je Jugoistočna Evropa jedan ranjivi region u pogledu klimatskih promena, a druga grana je Mediteran, koji je još ranjivija oblast“, istakao je Pejanović.

Narednih godina klima će menjati svet jer je, kako kaže, primećeno da se zbog globalnog zagrevanja smanjuje ledeni omotač iznad Severnog pola i to smanjenje je već oko 30 odsto.

„U Sibiru je još veća opasnost, otopljavanjem tog permafrost omotača, došlo bi do emitovanja ogromnih količina metana u atmosferu koji je još jači gas sa efektom staklene bašte, nego što je ugljen dioksid“, upozorava Pejanović.