Zašto me roditelji zovu sine, kad sam im ćerka?

„Dolazim iz zemlje u kojoj se ćerka zove sine. Vodeći se time, želim da imam ista prava kao i taj sin. Želim da jasno i glasno kažem da i ja mogu biti obrazovana i sposobna, a da ne moram uvek biti lepa ili dovoljno dobra u kuhinji.

Živimo u doba emancipacije i ravnopravnosti. Živimo u doba velikih reči i plemenitih kampanja.

Slučajno sam primetila par tinejdžera koji se spremaju da promene svet. Par roditelja im se slučajno nasmejalo. Slučajno sam čula reči Margaret Mid: 'Nikada nemojte sumnjati u činjenicu da mala skupina promišljenih i zabrinutih građana može promeniti svet'. Uistinu, dosad su ga jedno oni i menjali. Slučajno sam im poverovala.

Dolazim iz zemlje u kojoj se oćoravi od televizora. Naočare nisu dovoljna zaštita od unakrsnog prepucavanja političara, pevačica i proizvoda na superakcijama.

Muzika je do daske, od smeha se crkava, govorimo svi u isti glas. Samo nek se ne remeti harmonija buke.

Kada sretnemo poznanika na ulici pitamo ga „gde si?" i molimo se bogu da ne kaže da je u problemu. Ako jeste u problemu, molimo se bogu još više – da sredi neko čudo. Čuda su ipak delotvornija od našeg truda.

Dolazim iz zemlje u kojoj su mnoga srca zapaljena rodoljubljem, a ujedno se nadaju da im se pruži prilika da zapale u inostranstvo. Rešavamo sudoku i ukrštenice, a ne uspevamo da rešimo rebus zašto je tuđe uvek slađe.“

Više o tome kako razmišljaju zbunjeni tinejdžeri možete saznati u emisiji „Promaja", subotom u 12:45 na Prvom programu RTS-a, a ukoliko ste i sami zbunjeni tinejdžeri, možete nam pisati na Instagram ili Fejsbuk.