„Sobe za bekstvo“, zanimljiv provod uz dobro društvo

Ceo koncept ove igre nastao je iz čuvene video-igre istog naziva, koja je vrlo popularna skoro 15 godina. „Eskejp rum“ ili igra bekstva iz sobe je interaktivna igra u kojoj tim rešavajući zagonetke, za određeno vreme mora da pronađe izlaz iz sobe.

Gošća Jutarnjeg programa, Ana Mirković, psiholog i stručnjak za digitalnu komunikaciju, smatra da joj je iskustvo učešća u ovoj igri bilo dragoceno.

„Zanimljivo je, avantura je. Igrate u timu. Timski duh se osnažuje, jača, delite uloge, zajedno učestvujete u rešavanju neke misterije. Mi sve više pričamo o virtuelnoj stvarnosti, a 'eskejp rum' je, u stvari, realna virtuelna stvarnost. Vi uđete u neki film“, objašnjava Mirkovićeva.

Prema njenim rečima, učesnicima prija da uđu u neki kontekst, osećaju energiju, vide predmete, ponašaju se kao akteri priče, i to je nešto što ne može da se nadomesti samo gledanjem sadržaja ili čitanjem o nečemu na internetu.

„Očigledno je da danas postoji sve veća potreba kod ljudi da ne budu samo pasivni primaoci poruke. Oni žele da interreaguju, da učestvuju. 'Eskejp rum' je tako i osmišljen da od trenutka kada se vrata zatvore za vama, koja ne moraju nužno biti zaključana, uvučeni ste u igru“, dodaje Ana Mirković.

„Bila sam u jednom 'eskejp rumu' koji se tematski bavio Harijem Poterom. Bila je to proslava rođendana moje ćerke, i ja sam sedeći ispred, slušala kako se ona i njene drugarice uključuju u igru, jedna drugoj priskaču u pomoć i rešavaju zagonetke. Meni se taj koncept jako dopada jer razvija i socijalnu i emocionalnu inteligenciju“, navodi gošća RTS-a.

Bezbednost na prvom mestu

Nažalost, uvek postoji i druga strana medalje, kada nešto krene po zlu. Pomenuti nemio događaj u Poljskoj, nametnuo je pitanje bezbednosti ovih prostora.

O tome koliko ovakvih objekata ima kod nas i ko je zadužen da kontroliše bezbednost u njima, govorio je Rade Milošević, načelnik Uprave za vanredne situacije u Beogradu.

„Prema podacima kojima mi raspolažemo, trenutno ih u gradu Beogradu ima 18. Za nadležne organe oni su svrstani u kategoriju kao i sve ostale igraonice, što one u suštini i jesu, samo što su namenjene i starijoj populaciji. To znači da je to javni prostor koji mora da ispunjava određene mere zaštite, pre svega protivpožarne zaštite“, objasnio je Milošević.

To znači da je neophodno pribavljanje tehničke dokumentacije i da sve naložene mere iz nje moraju biti sprovedene, i izvršen tehnički prijem.

„Tek tada to daje određenu sigurnost tom objektu da je on projektovan, odnosno da svi materijali koji su ugrađeni u njega predviđeni za korišćenje u javne svrhe“, ističe Milošević.

Posebno se kontroliše ispravnost hidrantske mreže, zatim proverava se da li su protivpožarni aparati postavljeni na predviđena mesta i da li je obavljena obavezna šestomesečna kontrola.

Proverava se i elektroinstalacija niskog napona, što je ključno radi smanjivanja mogućnosti izbijanja požara, ali i da bi, ako u najgorem slučaju i dođe do nezgode, moglo pravovremeno da se reaguje.

Načelnik Uprave za vanredne situacije naglašava da nulti rizik od požara ne postoji, već samo nastojanje da, ako do njega i dođe, posledice se svedu na najmanju moguću meru.

U incidentu u Poljskoj, kako javljaju mediji, dogodilo se da posle eksplozije plinske boce i izbijanja požara, i pored toga što se brava automatski otvorila sa spoljne strane, niko nije reagovao.

Ovo se, nažalost, ne dešava samo u ovim objektima već i u svim ostalim javnim prostorima.

Psiholog Ana Mirković ističe da se često prenaglašava podatak da se igrači nalaze iza zaključanih vrata, pa se stiče utisak da neko nema mogućnosti da slobodno napusti prostor „eskejp ruma“.

„Uvek ste u kontaktu bar sa jednom osobom izvan koja vam pomaže kako u rešavanju zadatka, tako i za sve ostalo. Pod video-nadzorom ste sve vreme i uvek možete da napustite tu sobu“, navodi Mirkovićeva.

Prema njenim rečima, u svakoj mora postojati plan evakuacije, rasveta u slučaju nestanka struje, kao i brave koje, ukoliko su na elektronsko zaključavanje, treba da se automatski otključaju.

„Apelujem na vlasnike ovih, ali i svih drugih objekata za javnu namenu, da manje misle na ekonomski aspekt, a više na bezbednosni, jer posledice mogu biti neprocenjive“, zaključuje načelnik Uprave za vanredne situacije, Rade Milošević.

Mogućnost da se strah nadvlada 

Postavlja se pitanje da li, nezavisno od nekih nepredviđenih vanrednih situacija, može doći do nekih drugih, psiholoških, problema prilikom posete „eskejp rumu“. 

Psiholog Ana Mirković dodaje da do napada panike može doći kod osoba koje se boje zatvorenog prostora, osoba koje pate od klaustrofobije.

Takve stvari se dešavaju, ali ukoliko neko ne uspe da prevaziđe taj strah tokom igre, učesnici uvek mogu da napuste prostoriju. Ipak, ona je mišljenja da upravo grupna dinamika, adrenalinske reakcije koje igra proizvodi, umnogome doprinose da se taj strah prevaziđe.

„Igra je fantastična jer je to trenutak u kome živite sadašnjost, i kada prođe tih sat vremena, osećate se kao da ste bili kod najboljeg psihoterapeuta, na najboljoj terapiji. I to je ono što je dobro“, kaže Mirkovićeva.

Takođe, kako u „eskejp rum“ idu grupe prijatelja, ljudi koji se dobro poznaju, čak i u slučaju da je nekome neprijatno da prekida igru, neko će prepoznati da sa njim nešto nije u redu i reagovati i prekinuti igru.

Kolika je popularnost ove vrste zabave govori i podatak da već postoje organizovane grupe igrača koji putuju po čitavom svetu samo da bi posetili „eskejp rum“.