Ćumur – neopevani heroj roštilja

Zanat koji je bio pred izumiranjem, poslednjih godina oživeo je, jer je ćumur sve traženiji na domaćem tržištu i u okruženju. Proizvodnja energenta koji ne služi za ogrev nije nimalo laka, ali za mnoge porodice predstavlja dopunu prihoda, posebno u zimskom periodu.

„Mi smo se sad u ovom vremenu i ovom periodu opredelili na ćumur, jer je malo zatajila prodaja drva na tržištu, slabije ih narod kupuje, pa smo se opredelili da radimo ćumur i tu smo našli neku računicu“, kaže Veljko Milosavljević, ćumurdžija iz Dljina.

„Troši se za vrunu kad se peku prasad. Sad za Nikoljdan je isto trebalo trebalo za ribu, isto se u vruni pekla riba i troši se i za to, troši se za roštilj“, navodi Vladimir Milosavljević.

„Pa mogu vam reći u dragačevskom kraju sad u ovom periodu svaka ćumurana radi. Ko je god ima svaka gori i svaka proizvodi ćumur“, dodaje Veljko.

Sve ćumurane i danas se zidaju onako kako su to činili naši preci. Ćumurdžije koje su u taj posao zakoračili tek pre tri godine, kažu da im nije neophodno majstorsko pismo, ali su kupci namerodavniji da procene da li su iskustvom i teškim radom dobro ispekli zanat.

„Primera radi, ako se stavi neko loše drvo meko, nema neku veliku kaloriju. Ako se stavi na primer tvrdo drvo bukva, cer, grab, nebitno, to ima veću kaloriju“, objašnjava Vladimir.

„Najbolje za roštilje je bukva. Bukva, može i cerovo“, precizira Velimir.

Iako je ćumurdžijski posao težak, prljav, pun dima, mladi iz Dljina koji se njime bave neće odustati dokle god bude bilo kupaca.

U ove dve ćumurane svakih petnaest dana proizvede se oko dvesta sedamdeset džakova ćumura. Ćumurdžije kažu da ove zime neće biti zime za ćumur.