Ko je dobrotvor iz Prozora, a nije Deda Mraz

Misteriozni dobrotvor nekada plati račune za 15, a nekada i 20 porodica, piše zagrebački Jutarnji i dodaje da ova, kako je nazivaju, božićna bajka traje godinama.

Prema nekim pričama to traje pet, a prema nekim već sedam godina i nijedan decembar nije preskočen.

Tako je bilo i ove godine kada je struja plaćena za 16 porodica.

U Elektroprivredu hrvatske zajednice Herceg-Bosne „Prozor-Rama“ u to su se uverili reporteri Jutarnjeg, kada im je službenica na šalteru saopštila da je „sve već obavljeno“ za ovu godinu.

Prema njenoj priči, novac je doneo „jedan gospodin“ a ona, kaže, zna šta dalje treba da radi.

Pokušavajući da saznaju ko je „dobrotvor bez razloga“, odakle je i šta je rekao, te gde je otišao, odgovor je bio da novac nije doneo on lično, već je poslao po nekom.

„Ali on nije bitan, a nisam ni ja. Bitna je ljubav koju čovek iskazuje na ovaj način. On želi da se za njega ne zna, pa neka tako i ostane. On trenutno nije u Prozoru, ali ne znači da recimo večeras neće stići“, rekla je službenica.

Svako nastojanje da se sazna nešto više o donatoru nije urodilo plodom.

Preduzetnik iz Frankfurta koji je detinjstvo proveo u tom kraju

Ipak, jedan od meštana tvrdi da je reč o 60 godina starom preduzetniku iz Frankfurta, koji je rođen i detinjstvo proveo u tom kraju.

Jedan je, kaže, od desetoro braće i sestara koji su živeli veoma teško. Detinjstvo je proveo u planini radeći teške poljoprivredne poslove. U mladosti je otišao u Nemačku i uspeo je, obogatio se i tamo je cenjeni preduzetnik.

Svoj rodni kraj nikada nije zaboravio. Povukao je u Nemačku još barem 20 Ramaca i dao im posao.

Kada dolazi u Prozor za praznike daruje ljude već od Slavonije na ovamo putem, jer valjda u svakom selu ima nekog kome želi da pomogne.

„A istovremeno ne želi da to iko sazna“, ispričao je meštanin Prozora.

Prijatelj ovog dobročinielja ispričao je novinarima Jutarnjeg da je jednom prilikom upao u Orašac, selo prema Prozoru, gde je sreo jednog dečaka i rekao mu da uzme papir i olovku.

Krenuli su da šetaju selom, a onda je dobročinitelj dečaku rekao: „Mali, piši“.

Dečak ga je, kaže, upitao šta da piše, a on mu je rekao da obiđe selo i da zapiše šta je svakoj kući najpotrebnije.

Tako su, kaže, redom išli od kuće do kuće, a dečak je zapisivao: ovde nemaju veš mašinu, onima se pokvario televizor, ovome treba frižider.

A dobrotvor bi na to samo rekao: „Mali, samo piši“.

Najzad bi dečaka upitao kakav on televizor ima, a kada je čuo da dečak kaže stari, dobrotvor mu je rekao da i sebi zapiše televizor.

I onda je, ispričao je prijatelj, sve to pokupovao i podelio ljudima.

Jutarnji piše da nema broja pokolonima koje je ovaj „N. N. dobrotvor“ podelio.

A kao zanimljivost vezanu za njega, prijatelj je ispričao da je reč o Hrvatu i da su jednom njegovim novcem u eklektrodistribuciji struju platili samo dugove Hrvata.

Kada je to čuo pozvao ih je telefonom i izgrdio, a potom poslao novac za još pet dužnika i insistirao da to ide za dužnike Bošnjake.

Jutarnji navodi da su reporteri na kraju ipak saznali ime i prezime ovog dobrotvora, da su ga pozvali telefonom i zamolili za razgovor, ali je, kažu, s druge strane izostala reakcija, pa su oni odlučili da njegov identitet i dalje bude tajna.